Online citanje delova knjiga (postavljeno na forumu)

Go down

Online citanje delova knjiga (postavljeno na forumu)

Post by BWaldorf on Wed Jan 27, 2010 1:37 pm

Boze dal si tu,ja sam,Margaret:

Bože, da l’ si tu? Ja sam, Margaret. Danas se selimo. Tako se plašim,
Bože. Nikada nisam živela nigde drugde. Šta ako mi se ne svidi moja
nova škola? Šta ako me svi budu mrzeli? Molim te, pomozi mi, Bože. Ne
dozvoli da Nju Džerzi bude suviše grozan. Hvala ti.

Preselili
smo se u utorak uoèi Praznika rada*. Znala sam kakvo je vreme iste
sekunde kad sam ustala. Znala sam zato što sam uhvatila mamu kako se
njuška ispod pazuha. Radi to kad god je vruæe i vlažno kako bi bila
sigurna da dezodorans deluje. Ja još ne koristim dezodorans. Mislim da
ljudi ne poèinju da mirišu rðavo dok ne napune barem dvanaest godina.
Mirna sam još nekoliko meseci.
Stvarno sam se iznenadila kada sam se
vratila sa letovanja i otkrila da je naš njujorški stan izdat drugoj
porodici i da smo mi kupili kuæu u Farbruku, u državi Nju Džerzi. Kao
prvo, uopšte nikada nisam èula za taj Farbruk. A kao drugo, obièno me
ne izostavljaju kada se donose važne porodiène odluke.
Ali kada sam
poèela da kukam: „Zašto Nju Džerzi?“ – reèeno mi je: „Na Long Ajlendu
živi visoko društvo, Vestèester je isuviše skup, a Konektikat je
previše neudoban.“
Tako da je Farbruk u Nju Džerziju bio mesto
odakle moj tata može vozom da ide na posao na Menhetn, gde ja mogu da
idem u državnu školu i gde moja mama može da ima svu travu, drveæe i
cveæe koje je oduvek želela. Samo što ja nisam ni znala da je ona sve
to želela.
Nova kuæa je na Morningbird Lejnu. Nije loša, delom od
cigle, delom drvena. Šaloni i ulazna vrata ofarbani su u crno. Imamo i
veoma lep mesingani zvekir. Sve kuæe u našoj novoj ulici su veoma
sliène. Sve su stare sedam godina. Kao i drveæe.
Mislim da smo
otišli iz grada zbog moje bake, Silvije Sajmon. Ne mogu da naðem
nijedan drugi razlog za selidbu. Posebno pošto mama kaže da baka ima
veoma veliki uticaj na mene. Nije baš neka tajna u našoj porodici da me
baka šalje u letovalište u Nju Hempširu. I da uživa u tome da mi plaæa
školarinu za privatnu školu (što više neæe moæi da radi jer æu sada iæi
u državnu školu). Èak mi i štrika džempere i prišiva etikete na kojima
piše NAPRAVLJENO SAMO ZA TEBE... BAKA.
I ona ne radi sve to zato što
smo siromašni. Ubeðena sam da nismo. Mislim, nismo bogati, ali sigurno
imamo dovoljno novca. Posebno zato što sam ja jedinica, pa ne trošimo
mnogo na hranu i odeæu. Znam jednu porodicu sa sedmoro dece, oni
potroše gomilu para svaki put kad idu u prodavnicu cipela. Moji mama i
tata nisu planirali da budem jedino dete, ali tako je ispalo, što je,
ako se ja pitam, dobro, zato što ovako nema nikoga s kim bih mogla da
se svaðam.
U svakom sluèaju, mislim da su celu ovu stvar sa kuæom u
Nju Džerziju smislili moji roditelji da me odvedu od bake. Ona nema
kola, mrzi autobuse i misli da su svi vozovi prljavi. Tako da je neæu
baš mnogo viðati, osim ako ne planira da dolazi peške, što baš i nije
verovatno. Sad bi neka deca mogla da pomisle: koga je briga da li æe se
viðati s babom? Ali Silvija Sajmon je veoma zabavna za svoje godine, a
sticajem okolnosti znam da ima šezdeset. Problem je jedino što me uvek
pita imam li deèka i da li je Jevrejin. E sad, to je smešno jer, pod
jedan, nemam deèka. A pod dva, šta me briga da li je Jevrejin ili ne?



2


Nismo
bili u novoj kuæi duže od sat vremena kada je odjeknulo zvono na
vratima. Otvorila sam. Napolju je stajala devojèica u kupaæem kostimu.
„Æao“,
rekla je. „Ja sam Nensi Viler. Agent za prodaju nekretnina nam je svima
poslao pismo sa informacijama o novim stanarima. Tako da znam da si ti
Margaret i da ideš u šesti razred. Kao i ja.“
Pitala sam se šta li još zna.
„Veoma je toplo, zar ne?“ – upita Nensi.
„Da“,
složih se. Bila je viša od mene i imala je bujnu kosu. Kakva æe, nadam
se, i meni biti kad još malo poraste. Vrh nosa joj je bio podignut,
tako da su joj se videle nozdrve.
Nensi se naslonila na vrata. „Pa, je l’ hoæeš da doðeš kod mene da se hladimo ispod prskalica u bašti?“
„Ne znam. Moram da pitam mamu.“
„Dobro. Saèekaæu.“
Mami je samo zadnji deo virio iz donjeg kuhinjskog elementa. Sreðivala je šerpe i tiganje.
„Ej, mama! Jedna devojèica me pita da li mogu da idem kod nje da se hladimo ispod prskalica.“
„Idi ako hoæeš“, reèe moja majka.
„Treba mi kupaæi kostim“, kazah.
„Pobogu, Margaret! Otkud sad znam u ovom haosu gde ti je kupaæi.“
Vratila sam se do ulaznih vrata i rekla Nensi: „Ne mogu da pronaðem kupaæi.“
„Pozajmiæu ti“, kazala je.
„Èekaj malo“, dobacih trèeæi ponovo do kuhinje. „Ej, mama! Kaže da mogu da pozajmim od nje. U redu?“
„U
redu“, promrmlja mama i dalje vireæi iz kuhinjskog elementa. Onda se
izvukla. Oduvala je kosu s lica. „Kako si rekla da se zove?“
„Hm... Viler. Nensi Viler.“
„Dobro. Lepo se provedi“, reèe mama.
Nensi
živi šest kuæa dalje, takoðe na Morningbird Lejnu. Njena kuæa lièi na
moju, ali su cigle obojene u belo, a ulazna vrata i šaloni su crveni.
„Uði“, reèe Nensi.
Krenula
sam za njom u hodnik, zatim uz èetiri stepenika koji vode do spavaæih
soba. U Nensinoj sobi sam prvo primetila toaletni stoèiæ i ogledalo u
obliku srca iznad njega. Takoðe, sve je bilo veoma uredno.
Kada sam
bila mala, želela sam isti takav toaletni stoèiæ sa donjim delom
zaklonjenim vazdušastom zavesicom od organdina. Nikad ga nisam dobila,
zato što moja majka voli nameštaj oštrih linija pravljen po porudžbini.
Nensi otvori najnižu fioku ormana. „Kada ti je roðendan?“ – upita.
„U martu“, rekoh.
„Super! Biæemo u istom razredu. Postoje tri šesta razreda i podelili su nas po mesecima. Ja sam roðena u aprilu.“
„Pa,
ne znam u kom sam razredu, ali znam da sam u uèionici broj osamnaest.
Prošle nedelje su mi poslali mnogo formulara da ih popunim, i to je
bilo odštampano na svima.“
„Rekla sam ti da æemo biti zajedno. I ja
sam u uèionici osamnaest.“ Nensi mi pruži žuti kupaæi kostim. „Èist
je“, reèe. „Moja majka ih uvek pere nakon nošenja.“
„Hvala ti“, kazah uzimajuæi kupaæi. „Gde da se presvuèem?“
Nensi se osvrnu po sobi. „Šta fali ovde?“
„Ništa“, rekoh. „Svejedno mi je, ako tebi ne smeta.“
„Što bi mi smetalo?“
„Ne
znam.“ Prvo sam obukla donji deo. Znala sam da æe mi biti preveliki.
Sva sam se naježila zbog naèina na koji je Nensi sedela na krevetu i
posmatrala me. Nisam skinula majicu do poslednjeg trenutka. Nisam htela
da vidi kako grudi još uvek nisu poèele da mi rastu. To je moja stvar.
„O, još uvek si ravna.“ Nensi se nasmejala.
„Nisam baš“, rekoh, praveæi se da mi je svejedno. „To je zbog toga što imam sitne kosti.“
„Meni su veæ poèele da rastu“, reèe Nensi, jako isturajuæi prsa. „Za koju godinu izgledaæu kao devojke iz Plejboja.“
Pa,
nisam baš tako mislila, ali ne rekoh ništa. Moj tata èita Plejboj i
videla sam one devojke u sredini. Èini mi se da je njoj ostalo još
prilièno da raste da bi bila kao one. Ne mnogo manje nego meni.
„Hoæeš da ti namestim bretele?“ – upitala je.
„Okej.“
„Mislila
sam da æeš biti baš razvijena pošto dolaziš iz Njujorka. Gradske
devojke bi trebalo da sazrevaju mnogo brže. Da li si se nekad ljubila
sa deèacima?“
„Misliš stvarno poljubila? U usta?“ – upitah.
„Da“, reèe Nensi nestrpljivo. „Jesi li?“
„Nisam baš“, priznadoh.
Nensi ispusti uzdah olakšanja. „Nisam ni ja.“
Bila sam presreæna. Dok nije to izgovorila, oseæala sam se kao neko zaostalo detence.
„Mada mnogo vežbam“, dodade Nensi.
„Šta vežbaš?“ – pitala sam.
„Ljubljenje! Zar nismo o tome razgovarale? Ljubljenje!“
„Kako to može da se vežba?“ – upitah.
„Gledaj.“
Nensi zgrabi jastuk i zagrli ga. Dugo ga je ljubila. Kada je završila,
bacila je jastuk nazad na krevet. „Važno je da eksperimentišeš, tako da
budeš spremna kad doðe vreme. Ja æu se jednog dana odlièno ljubiti.
Hoæeš da radimo nešto drugo?“
Samo sam stajala tamo poluotvorenih usta. Nensi sede za svoj toaletni stoèiæ i otvori fioku. „Pogledaj ovo“, reèe.
Pogledala
sam. Tamo je bilo milion boèica, teglica i tubica. U toj fioci bilo je
više kozmetièkih sredstava nego što je moja majka sve zajedno imala.
Upitala sam: „Šta radiš sa svim tim stvarima?“
„To je još jedan od
mojih eksperimenata. Da vidim kako najbolje izgledam. Tako da æu, kad
doðe vreme za to, biti spremna.“ Namazala je usne dreèavoružièastim
karminom. „I, šta misliš?“
„Hm... Ne znam. Malo je dreèav, zar ne?“
Nensi
je prouèavala svoj odraz u ogledalu u obliku srca. Protrljala je usne
jednu o drugu. „Pa, možda si u pravu.“ Obrisala je karmin papirnom
maramicom. „Mama æe me ionako ubiti ako izaðem ovakva. Ne mogu da
doèekam osmi razred. Tada æe mi biti dozvoljeno da stavljam ruž svaki
dan.“
Zatim je zgrabila èetku za kosu i poèela da èešlja svoju dugu
smeðu kosu. Napravila je razdeljak na sredini i skupila kosu šnalom na
potiljku. „Da li uvek nosiš takvu frizuru?“
Ruka mi je sama krenula
ka vratu. Odjednom sam mogla da osetim sve ukosnice koje sam koristila
da skupim kosu kako mi se vrat ne bi znojio. Znala sam da izgledam
grozno. „Puštam je da raste“, rekoh. „Sada je u meðufazi. Mada moja
majka misli da bi trebalo da mi pada preko ušiju. Uši mi pomalo štrèe.“
„Primetila sam“, reèe Nensi.
Imala sam oseæaj da je Nensi sve primetila!
„Jesi li spremna?“ – upitala je.
„Naravno.“
Otvorila
je orman za rublje u hodniku i pružila mi ljubièasti peškir. Pratila
sam je niz stepenice i u kuhinju, gde je zgrabila dve breskve iz
frižidera i dala mi jednu. „Hoæeš da upoznaš moju mamu?“ – upitala je.
„Okej“, rekoh, grizuæi breskvu.
„Ima trideset osam godina, ali nam govori da joj je dvadeset pet. Zar to nije smešno!“ – frknu Nensi.
Gospoða
Viler je sedela na tremu, savijenih nogu, s knjigom u krilu. Nisam
mogla da vidim o kojoj je knjizi reè. Bila je preplanula i imala je nos
kao Nensi.
„Mama, ovo je Margaret Sajmon, koja se upravo doselila u našu ulicu.“
Gospoða Viler skide naoèare i nasmeši mi se.
„Zdravo“, rekoh.
„Zdravo, Margaret. Drago mi je što smo se upoznale. Ti si iz Njujorka, zar ne?“
„Da, jesam.“
„Sa Istoène ili Zapadne strane?“
„Živeli smo u Zapadnoj šezdeset sedmoj ulici. Blizu Linkoln centra.“
„Baš lepo. Da li tvoj tata i dalje radi u gradu?“
„Da.“
„A èime se bavi?“
„Osiguranjem.“ Zvuèala sam kao robot.
„Baš
lepo. Molim te, reci majci da bih volela da je upoznam. Ponedeljkom
ekipa iz Morningbird Lejna ide na kuglanje, i igramo bridž svakog
èetvrtka popodne i...“
„O, mislim da ona ne ume da se kugla i da
nije zainteresovana za bridž. Najviše vremena provodi sa èetkicom u
ruci“, objasnila sam.
„Èetkicom?“ – upita gospoða Viler.
„Da.“
„Baš zanimljivo. A šta farba?“
„Uglavnom slike voæa i povræa. Ponekad i cveæe.“
Gospoða
Viler se nasmejala. „Oh, ti misliš slikarskom èetkicom! A ja sam
mislila da imaš na umu neku drugu èetku. Reci majci da æemo ove godine
ranije praviti raspored ko s kim ide kolima na posao. Biæe nam drago da
joj pomognemo... posebno za èasove veronauke nedeljom. To je uvek
najveæi problem.“
„Ja ne idem na veronauku.“
„Ne ideš?“
„Ne.“
„Blago tebi!“ – uzviknu Nensi.
„Nensi, molim te!“ – reèe gospoða Viler.
„Ej, mama... Margaret je došla da se rashlaðujemo ispod prskalica, a ne na saslušanje.“
„Dobro. Ako vidiš Ivana, reci mu da hoæu da razgovaram sa njim.“
Nensi me zgrabi za ruku i izvuèe napolje. „Izvini što je moja mama takvo njuškalo.“
„Ne smeta mi“, rekoh. „Ko je Ivan?“
„Moj brat. Odvratan je!“
„Zašto je odvratan?“ – upitah.
„Zato
što ima èetrnaest godina. Svi deèaci sa èetrnaest su odvratni. Zanimaju
ih samo dve stvari – slike golih devojaka i bezobrazni èasopisi!“
Nensi je, izgleda, stvarno mnogo znala. Verovala sam joj na reè, pošto nisam poznavala nijednog deèaka od èetrnaest godina.
Nensi
je otvorila spoljnu slavinu i namestila je tako da je voda lagano
prskala iz prskalice. „Prati voðu“, povikala je trèeæi kroz vodu.
Pretpostavila sam da je ona taj voða.
Protrèala je kroz mlaz.
Pratila sam je. Napravila je premet. Pokušala sam i ja, ali nisam
uspela. Skakutala je. I ja sam. Stajala je taèno ispod mlaza. Ja
takoðe. I baš je tada krenuo najjaèi mlaz vode. Obe smo bile potpuno
mokre, i kosa nam je bila mokra.
„Ivane, smrade jedan!“ – vrisnula je Nensi. „Sad æu da te tužim mami!“ Otrèala je u kuæu i ostavila me samu sa dva deèaka.
„Ko si ti?“ – upita Ivan.
„Margaret. Sad sam se doselila.“
„Oh. Ovo je Mus“, rekao je pokazujuæi na drugog deèaka.
Klimnuh glavom.
„Æao“,
reèe Mus. „Ako si se tek doselila, pitaj oca da li hoæe da vam kosim
travnjak. Pet dolara nedeljno, a potkresujem i granje. Kako si rekla da
se prezivaš?“
„Nisam rekla. Sajmon.“ Nisam mogla da ne mislim o
onome što je Nensi rekla – da njih zanimaju samo bezobrazni èasopisi i
gole devojke. Èvrsto sam držala peškir oko sebe, ako pokušaju da krišom
vide šta se krije ispod mog kupaæeg kostima.
„Ivane! Dolazi ovamo istog trenutka!“ – povika gospoða Viler sa trema.
„Idem... idem“, promrmlja Ivan.
Pošto je Ivan ušao u kuæu, Mus reèe: „Nemoj da zaboraviš da kažeš svom ocu. Mus Frid. Moj broj telefona je u imeniku.“
„Neæu da zaboravim“, obeæala sam.
Mus gricnu vlat trave. Tada su se zadnja vrata zalupila i Nensi je izašla, crvenih oèiju i šmrèuæi.
„Hej, Nensi, dušo! Zar ne umeš da prihvatiš šalu?“ – upita Mus.
„Umukni,
stoko!“ – povika Nensi. Onda se okrenula prema meni. „Žao mi je što su
se tako ponašali prvog dana pošto si se doselila. Hajde, ispratiæu te
kuæi.“
Nensi je uvila moju odeæu u mali zavežljaj. Ona je i dalje
bila u mokrom kupaæem. Objašnjavala mi je ko živi u svakoj od kuæa
izmeðu njene i moje.
„Provešæemo vikend na obali za Praznik rada“,
rekla je. „Zovni me kad kreneš u školu, da idemo zajedno. Jedva èekam
da saznam ko æe nam biti razredna. Trebalo je da nam bude gospoðica
Fips, ali je ona pobegla prošlog juna sa nekim tipom u Kaliforniju.
Dobiæemo, znaèi, nekog novog.“
Kada smo stigle do moje kuæe, rekla sam Nensi da æu joj vratiti kupaæi ako saèeka malo.
„Nije mi hitno. Reci majci da ga opere i možeš mi ga dati sledeæe nedelje. Ionako ga ne nosim.“
Bilo
mi je žao što mi je to rekla. Iako sam veæ pretpostavila. Mislim, ni ja
verovatno ne bih pozajmila stranoj osobi svoj najbolji kupaæi. Ali
nikad ne bih to rekla.
„Oh, slušaj, Margaret“, reèe Nensi. „Prvog dana škole obuj mokasine, ali nemoj èarape.“
„Što?“
„Zato što æeš izgledati kao klinka.“
„Oh.“
„Sem toga, želela bih da te uèlanim u svoj tajni klub, a ako budeš nosila èarape, druga deca te možda neæe želeti.“
„Kakav tajni klub?“ – upitah.
„Isprièaæu ti kada poène škola.“
„Okej“, rekoh.
„I zapamti – bez èarapa!“
„Zapamtiæu.“

***
Za veèeru smo išli na hamburger. Rekla sam ocu za Musa Frida. „Samo pet dolara za košenje, a potkresuje i grane.“
„Ne,
hvala“, reèe tata. „Jedva èekam da sâm šišam travu. To je jedna od
stvari zbog kojih smo se doselili ovde. Baštovanstvo je dobro za dušu.“
Mamino lice je sijalo od zadovoljstva. Stvarno su me izluðivali tom
novom prièom šta je sve dobro za dušu. Pitala sam se kada su poslali
takvi ljubitelji prirode!
Kasnije, kada sam se spremala za spavanje,
ušla sam u ormar misleæi da je kupatilo. Da li æu se ikada naviæi na to
da živim u ovoj kuæi? Kada sam konaèno legla u krevet i ugasila svetlo,
videla sam senke na zidu. Pokušala sam da zatvorim oèi i da ne mislim o
njima, ali sam stalno proveravala jesu li još uvek tamo. Nisam mogla da
zaspim.

Bože, da l’ si tu? Ja sam, Margaret. Evo me u mojoj
novoj sobi, ali i dalje imam isti krevet. Ovde je noæu tako tiho –
uopšte nije kao u gradu. Vidim senke na zidu i èujem nekakvo èudno
krckanje. Baš je strašno, Bože! Iako tata kaže da svaka kuæa ima svoje
zvukove i da su senke samo drveæe. Nadam se da zna o èemu govori! Danas
sam upoznala jednu devojèicu. Zove se Nensi. Oèekivala je da sam veoma
razvijena. Mislim da se razoèarala. Zar ne misliš da je vreme da poènem
da rastem, Bože? Bilo bi mi veoma drago ako bi to mogao da središ.
Hvala ti.

Moji roditelji ne znaju da baš prièam sa Bogom.
Mislim, kada bih im rekla, pomislili bi da sam nekakav religiozni
fanatik ili tako nešto. Tako da to èuvam za sebe. Ako moram, mogu da
prièam s njim a da ne pomeram usne. Mama kaže da je Bog dobra ideja jer
pripada svakome.

_________________
You know you love me!

Pretend like you never get sad.And all you care about is making more money
But just to be clear,I know better

What can I say?He brings out the worst in me.And weirdly,I bring out the best in him
avatar
BWaldorf
Admin
Admin

Posts : 366
Join date : 2010-01-23
Age : 21
Location : Upper East Side
Job/hobbies : zamisljanje sebe u nekom filmu

View user profile http://www.kristenserbia.com

Back to top Go down

Re: Online citanje delova knjiga (postavljeno na forumu)

Post by BWaldorf on Wed Jan 27, 2010 1:39 pm

Sminkerka

PrvO POGlavlJe
Trčim a kasnim.
Bukvalno.
Trčim a kasnim. Na ovaj razgovor čekam tri godine – tri
godine – i trebalo je da budem tamo pre pet minuta. Mislim,
kako se to desilo?
Iz stana sam svakako izašla na vreme. Dobro, bilo je na vreme
kad sam izašla prvi put.
Onda sam shvatila da sam pocepala čarape. Vratila sam se.
Onda sam shvatila da izgledam kao vampir. Stavila sam malo
kreme za potamnjivanje.
Onda sam shvatila da bi trebalo da promenim tampon. Za
svaki slučaj.
Onda sam shvatila da sam zakasnila na autobus.
Onda sam shvatila da treba da uzmem novac za taksi.
Onda sam shvatila da rupa u zidu (bankomat) ne može da
mi pomogne te mi predlaže da pozovem banku koja mi je izdala
karticu.
Onda sam shvatila da sam u minusu zbog novih cipela.
Onda sam shvatila da moram da pešačim do tamo.
Onda sam shvatila da će cipele koje su mi rasturile račun da
mi rasture i noge. Posebno sada dok kao bez duše trčim ne bih
li ipak stigla na vreme.
Evo je.
Dok superbrzo galopiram trotoarom, vidim je.Andrea Sempl 1
1
Direkcija Kolridž komunikacija, najveće agencije za odnose
sa javnošću van Londona. Šest spratova koji odišu nadom.
Odlučujem da malo usporim. U stvari, to je više stvar fzičke
potrebe nego odluke. Ne mogu da dođem do daha, srce hoće
da mi iskoči, a stisnuta stopala su mi se smanjila za dva broja
otkako sam počela da trčim.
Stajem da ne mogu da me vide iz hola i hvatam se za crnu
ogradu.
Dobro, diši duboko.
Misli na nešto lepo. Zatvaram oči i na plaži sam, more se
talasa, palme se njišu...
„Daj neki dinar, sestro?“ Otvaram oči i vidim veoma mrša-
vog, slabunjavog dečaka – nema više od šesnaest godina – kako
potura plastičnu čašu s novčićima.
„Mmm, da“, kažem dok preturam po tašni tražeći sitniš. Zai-
sta nemam vremena, ali mi je sad potrebna svaka sreća koju mi
dobra dela mogu doneti. A i on izgleda tako očajno. „Evo.“
„Super“, kaže zahvalan za bednu paricu koju sam spustila u
njegovu čašu.
Osvrćem se ka dečaku dok odlazi povijenih ramena i poku-
šavam da se priberem. Ovo je samo razgovor za posao, kažem
sebi. Nije pitanje života i smrti.
Razmišljajući tako, uz duboki uzdah popela sam se kamenim
stepeništem do obrtnih vrata. Iza stakla vidim hol – a u njemu
visoki zastrašujući pult za kojim stoji žena besprekornog izgleda
i sva važna telefonira.
More ljudi izlazi iz zgrade – na ručak, pretpostavljam – a
ja ih plašljivo propuštam čekajući priliku da se probijem do
vrata.
To je to, kažem sebi.
Ovo mi je šansa da sve sredim.
DrUGO POGlavlJe
U holu počinjem da se znojim. Mislim, zaista da se znojim.
Posle maratona na visokim potpeticama i u kostimu, samo mi
još to treba. Sauna pred razgovor za posao. Žena besprekornog
izgleda za pultom mora da je ludača. Ili to ili i nije ljudsko biće
pa joj treba ovakva temperatura da zagreje krv.
Prilazim pultu i čekam da završi telefonski razgovor i da
me primeti. Posmatram kako je našminkana. Podloga naneta
sprejom da bi bila ravnomerna. Savršeno rumenilo na jagodica-
ma. Ni traga od sivih podočnjaka. Sada počinjem da se brinem.
Mora da izgledam kao pravo čudo. Mislim, šminka mi inače
ide od ruke. Ali jutros sam bila potpuno rasejana. I kladim se
da sam stavila previše kreme za potamnjivanje. A i jurnjava mi
sigurno nije pomogla.
Žena besprekornog izgleda spušta slušalicu i pogleda me.
Procenjuje me brzo, ali kao sudski patolog. Možda sam i para-
noična, ali čini mi se da je moja pojava zabavlja. O, ne. O čemu
se radi? Da mi se nije ptica pokakila na rame...?
„Ovaj, imam zakazan razgovor.“
„Molim?“, pita, i sad joj više nije zabavno, već je zbunjena.
„Imam zakazan razgovor“, ponavljam trudeći se da i pored
nervoze govorim povezano.
„U kojoj kompaniji?“
Kako to misli u kojoj kompaniji? Zar cela zgrada nije njiho-
va? „Ovaj, Kolridž komunikacije. Sa Semom Džonsonom.“
„Mislite sa Džonom Sempsonom?“Andrea Sempl 1 Šminkerka 1
Sranje. Baš sam guska.
„Da, izvinite. Zovem se Fejt Višart.“ Bar sam to rekla kako
treba.
Žena besprekornog izgleda uze telefon i okrenu broj. Posle
dve sekunde reče: „Džone, Fejt Višart.“
Gospode. Dakle, Džon Sempson je toliko važan. Nema vre-
mena ni za celu rečenicu.
„Biće ovde za dva minuta“, reče žena besprekornog izgleda,
pre nego što je podigla svoje besprekorne obrve i pakosno se
osmehnula.
Dobro, sad sam stvarno paranoična.
Sedam pored saksije s biljkom moje visine, za koju se, kad
sam je bolje pogledala, ispostavilo da je veštačka. Na stolu is-
pred mene je nekoliko časopisa. Odupirem se najnovijem broju
Glosa i uzimam Pi Ar Vik pretvarajući se da me zanima.
Sranje, ruke mi se tresu. Dlanovi su mi mokri.
Daj, Fejt. Saberi se.
Pokušavam da se setim svega što sam navela u molbi. Svih
tačnih podataka, skoro svih tačnih podataka i potpunih izmi-
šljotina. Ali skroz sam sluđena.
Jesam li ja dobar timski igrač?
Da li sam rekla da sam diplomirala kao druga u klasi ili kao
najbolja?
Kakvo ja to iskustvo imam?
Ne vredi. Ravnomerno bubnjanje mog srca sad se ubrzalo do
ludačkog bongo ritma. Noge su mi se oduzele, a jezik zalepio
za nepce.
Čuje se lif, vrata se pomeraju i otkrivaju visokog, lepo obu-
čenog muškarca koji me probada pogledom.
„Fejt?“, pita glasom tako dubokim da glasne žice mora da su
mu u testisima. Pruža ogromnu šaku. „Džon Sempson.“
O, mili bože, on je fantastičan.
Kakvo odelo! Mora da je Guči ili tako nešto. Ljubičasta košu-
lja, bez kravate, otkopčana pri vratu, tamna kovrdžava kosa,
samouveren osmeh, i jedno od onih lica kojima pristaje da osta-
re. Ne mislim kao Hju Hefner, već kao Džordž Kluni.
Dobro, to što je košulja ljubičasta ništa mu ne smeta jer je
ovaj muškarac očigledno svestan svoje harizme. Ali, osim toga,
on je baš kao muškarci o kojima čitate u onim romanima.
Visok, da.
Tamnokos, da
Zgodan, dvaput da.
Da je ovo devetnaesti vek, sad bih se onesvestila. Onesvestila
bih se u sve šesnaest, a on bi me podigao, odjahao sa mnom
na vranom pastuvu (šta god vrani pastuv bio) u svoj zamak i
iskoristio me i pisao mi ljubavne sonete i onda bismo otišli i
otrovali se ili bismo se udavili u jezeru ili podigli revoluciju ili
tako nešto...
Sranje, u bunilu sam.
Trebalo je da doručkujem.
Bilo kako bilo, ovo nije devetnaesti vek, a ja moram da na-
đem posao.
Uspevam dakle da se ne onesvestim.
„Drago mi je“, kažem drhtavim glasom.
Posmatra me i onda se setim: gledaj u oči. Ako hoćeš da
ostaviš pravi utisak, onda gledaj onog s kim razgovaraš o poslu
pravo u oči.
„Posle vas“, reče on pokazujući glavom ka otvorenim vratima
lifa.
Oklevam.
U lifu stoji žena čudnog izgleda i gleda pravo u mene. Žena
je svetlonarandžasta i izgleda prestrašeno.
O, sranje.
To je ogledalo.
Skamenjena narandžasta žena sam ja.
Do đavola, koliko sam one kreme stavila? Bočica je obećava-
la zagasit, prirodan, blistav ten. Pre će biti radioaktivan. Kako Andrea Sempl 1
1
preplanulost uopšte može biti prirodna u aprilu? U prokletom
Lidsu?
I štaviše, počela je da se cedi pored uveta. Sve zbog toga što
majka kaže da izgledam anemično.
Nije čudo što se telefonistkinja besprekornog izgleda zlobno
smeškala. Ulazim u lif i pokušavam da se setim šta sam tačno
napisala u molbi. A tada dobijam osećaj. Slutnju. Kao da će sve
poći naopako.
TreĆe POGlavlJe
Vrata lifa su se zatvorila, a ludi svirač bonga utamničen u mojim
grudima i dalje tuče kao da je prvi dan karnevala u Riju. Kao
da mi je malo nervoze zbog posla, sada sam na iglama i zbog
zgodnog muškarca.
Da nisam svetlonarandžasta, bila bih svetlocrvena. U stvari,
kad razmislim, izgleda da sam i jedno i drugo.
Krvavo narandžasta.
I sa tragovima curenja.
Hajde, govorim sebi. Verovatno nije tako strašno. Na kraju
krajeva, imam dobro oko za takve stvari.
Zgodni čovek sa kojim ću obaviti razgovor za posao, mogući
šef čijeg imena ne mogu da se setim mi se osmehuje. Lep osmeh,
koji je trebalo da me opusti, nije ostvario cilj.
Ni blizu.
„Lep dan“, kažem iako znam da lažem. Dan nije lep. Pre nego
što sam počela da trčim, bilo je užasno hladno. „Mislim, s obzi-
rom na to da je april.“
Klima glavom, ne slaže se, ali pokušava da me opusti. O,
bože, ovo je užas. Noge mi se odseku kada vidim kako uspeva
da bude i seksi i moćan. Ovo je kao da ste u lifu s Kolinom
Farelom i Bilom Gejtsom u isto vreme.
„Dobro“, kaže. „Evo nas.“
Pratim ga hodnikom i za trenutak pomislim da sanjam. Zato
što ovo i jeste moj san. Kad zatvorim oči i zamišljam savršenu
kancelariju, to otprilike izgleda ovako.Andrea Sempl 1 Šminkerka 1
Otvoren prostor. Garniture za sedenje u lepim bojama. Mo-
derne staklene pregrade. Mekintoš na svakom stolu. Žamor
odaje kreativnost. Za stolovima sede ležerno obučeni ljudi i
ćaskaju. Deluju samouvereno i bogato što je odlika ljudi od ka-
rijere, a ne običnih zaposlenih ljudi.
Taj prizor ostavlja na mene tako dubok utisak da sam zabo-
ravila na nervozu.
„Ovuda“, kaže Džon (tako se zove, zar ne?), vodeći me ka
svojoj kancelariji.
Iz pitanja koja postavlja službenicima i iz njihovih odgovora
jasno se vidi da je on šef. Osećam da je ovo čovek koga njegovi
službenici ne samo da poštuju nego i iskreno vole.
Dok koračam, mogu da osetim kako me odmeravaju. Poku-
šavaju da dokuče da li sam ja od onih ljudi koji rade u Kolridž
komunikacijama. Gospode, nadam se da me niko ne prepoznaje.
Nadam se da niko...
O, ne.
Devojka pored aparata za kopiranje. Ona mršava sa gustim
šiškama, u Dizel majici, šiljatog nosića i jarkocrvenih usana.
Bulji u mene upadljivije od ostalih. Pokušavam da joj uzvratim
pogled uz pristojan diskretan osmeh, ali ne pomaže.
Ona i dalje bulji.
Skoro da mi je pao kamen sa srca kada sam ušla u Džonovu
kancelariju. Kažem skoro. Ipak je ovo razgovor za posao.
I to ne bilo koji razgovor.
„Sedite“, reče on, istim onim glasom iz testisa.
Sedam.
Džon Sempson seda preko puta.
Gučifcirana verzija moći i jebozovnosti.
„Fejt...Višart“, kaže lagano listajući moju molbu.
„Da“, kažem uverena da sam bar ime pogodila.
Nastavlja da gleda moju molbu i smeška se. Ovo je drugačiji
osmeh od onoga u lifu. Pomalo podsmešljiv, praćen podiza-
njem desne obrve.
„Moram reći, odmah na početku, da sam veoma impresio-
niran vašom biografjom. Sve vaše kvalifkacije, iskustvo i pre-
poruke apsolutno su izvanredne.“
Lepo zvuči. Ovo su reči koje sanjate da će vam reći kad odete
na razgovor za posao. Pa, zašto sam onda nervozna?
„Oh“, kažem vrpoljeći se na stolici. „Hvala.“
„Da“, nastavlja. „Barem na papiru, svakako izgledate kao
stvoreni za ovaj posao.“
Vraća molbu na sto, stavlja ruke iza glave, široko razmaknu-
tih laktova. Tu nešto počinje da se dešava sa njegovim očima.
Skupljaju se u oštar pogled. Da ovo nije razgovor za posao,
moglo bi se reći da su seksi. Ali ovo jeste razgovor za posao.
Ovaj pogled izgleda zastrašujuće.0
Šminkerka 1
ČeTvrTO POGlavlJe
Moram nešto da vam priznam.
Reč je o mom poslu. Mom stvarnom poslu, ne ovom za koji
sam došla na razgovor. Ja sam šminkerka. Honorarno radim
na kozmetičkom odeljenju u robnoj kući Blejks za platu čija je
protivvrednost otprilike tri kikirikija na čas.
Možda je to dovoljno da se plati kirija za najjefiniji stan u
severnom delu Lidsa, ali taj posao je sranje.
Takvo sranje, zapravo, da uopšte i nije posao, barem po mi-
šljenju moje majke.
Moja majka misli da radim za vrhunsku kompaniju za odno-
se s javnošću, koja se, kao i Blejks, nalazi u centru Lidsa. Posao
je stalan, plata je dovoljna za količinu kikirikija koja može da
podmiri godišnje potrebe čitave populacije majmuna, a mo-
gućnosti za napredovanje su uzbudljive. Ona misli da poslednje
tri godine radim kao samostalni referent. Da budem sasvim is-
krena, nisam htela da je lažem. Još dok sam studirala, radila
sam u kompaniji za odnose s javnošću u Lidsu, da bih obezbe-
dila posao koji su mi i ponudili kad sam diplomirala. Međutim,
kad su saznali da sam diplomirala kao treća u klasi, ponudu su
povukli. Problem je što to nikada nisam saopštila svojoj majci
– zapravo, nikad joj nisam rekla da sam treća u klasi.
I tako, svaki put kad s njom razgovaram telefonom, moram
da izmišljam neku priču koja se tobož dogodila u kancelariji
ili šta mi je neki izmišljeni kolega rekao na izmišljenoj pauzi
za kafu.
I sve mi je teže i teže da joj kažem istinu. Sve je teže reći da
sam šminkerka i da honorarno radim na kozmetičkom odelje-
nju u robnoj kući.
Jer, moja majka je želela da budem uspešna, da imam kari-
jeru, da se ponosi mnome, kao mojim bratom Markom. Jer, mi
smo sve što ima, sve o čemu razmišlja otkako je otac umro a
sestra otišla u Australiju.
Pre tri godine sam bila spremna da uradim ili kažem bilo šta
što bi je usrećilo. Do đavola, koga ja foliram? I danas bih isto
uradila. Mada je sada u stanju da sedi čitavih pet minuta a da
se ne zaplače zbog oca.
Dakle, ako želi da imam karijeru i da budem druga u klasi i
sve ostalo, onda ću joj i reći da je sve to tako. Zašto bih dozvolila
da istina stoji na putu njenoj sreći?
A ako nikad ne budem mogla da kažem istinu, onda ću mo-
rati laži da pretvorim u istinu.
Šminkerka 
PeTO POGlavlJe
„Želeo bih nešto da vas pitam....“, reče Džon Sempson.
Pa naravno da bi želeo. Mislim, ovo je razgovor za posao, a
suština takvih razgovora podrazumeva i postavljanje pitanja,
pa sam spremna. U stvari, ovog trenutka može da me pita šta
hoće i sve bih uradila.
Skakutala na jednoj nozi.
Pevala uspavanku.
Plesala u njegovom krilu.
„Zašto mi? Zašto KK?“
O, dobro, ovo je lako. „Pa, vi ste najbolja agencija. Od onoga
što sam, ovaj, videla. I čula. I najveći ste van Londona...“
Naslonjen u fotelji čekao je da nastavim.
„...i zaista mi se dopada ono što radite. Kampanja koju ste
uradili za Kits kozmetiku zaista je sjajna, znate, kavezi i sve
ostalo...“
Ovde sam na nesigurnom terenu.
Mislim, ja radim za Kits kozmetiku. Dobro, u najnižem rangu.
Ja sam jedna od njihovih šminkerki, ali njihov novi ten nisam
probala sve do jutros.
I svoj posao dobro radim. Naravno. Mislim, razmislite o
tome. Šta je svrha šminke? Zamagljivanje vaše suštine. Prikri-
vanje. Sakrivanje. Spoljni sjaj.
Samo što ja zapravo u molbi nisam navela svoj trenutni po-
sao. Jer honorarni posao na štandu za šminku u robnoj kući nije
baš dobra preporuka za pravljenje karijere PR-a.
Ali nešto sam morala da kažem, a kampanje za Kits sam se, iz
očiglednih razloga, najpre setila. U svakom slučaju, to je stvar-
no bila sjajna kampanja. Možda se sećate. Tada je Kits prvi put
upotrebio slogan „Testirano na ljudima“ uz stalna uveravanja
kako nijedan njihov proizvod nije isprobavan na životinjama.
U svakom slučaju, Kolridž je uradio prezentaciju i foto-sešn na
kome je gomila golih manekenki pozirala u kavezima nasred
Trga Lester dok su „naučnici“ na njima izvodili testove. Foto-
grafje su objavljene u svim novinama, a na kraju Vesti u deset
posle ozbiljnih vesti o ratovima išao je i taj prilog. Znate, ono,
kad se trude da završe dnevnik vedro kako ne bismo imali
noćne more.
Džon Sempson je ćutao. Uporno me je gledao kao da će
mu drhtaj moje usne otkriti moju pravu ličnost. U glavi mi je
odzvanjalo: „Ti si na razgovoru za posao, uf, zar to nije strašno,
ti si na razgovoru za posao i cela tvoja budućnost zavisi od toga
kako se ponašaš i šta govoriš. Čitav život ti zavisi od narednih
deset minuta...“
Mrzim glas u glavi.
Nikad nije na mojoj strani.

_________________
You know you love me!

Pretend like you never get sad.And all you care about is making more money
But just to be clear,I know better

What can I say?He brings out the worst in me.And weirdly,I bring out the best in him
avatar
BWaldorf
Admin
Admin

Posts : 366
Join date : 2010-01-23
Age : 21
Location : Upper East Side
Job/hobbies : zamisljanje sebe u nekom filmu

View user profile http://www.kristenserbia.com

Back to top Go down

Re: Online citanje delova knjiga (postavljeno na forumu)

Post by BWaldorf on Wed Jan 27, 2010 1:46 pm

Ispovesti Dzordzije Nikolson

Božjih mu modernih gaćerona i toge istog dezena, kako
to da sam završila trčeći ulicama usred noći?
Reći ću vam kako. Čekate sto godina da dođe Seks Bog,
a onda dvojica dođu u isto vreme. Ima li tu smisla? Ako
je to sve deo božanskog plana Velikog B-a, mogu samo da
kažem sledeće: „Uprosti to, Veliki B-e, jednostavno me
pusti da konzumiram samo jednog Seks Boga. A ako se ne
zasitim, uzeću drugog. Hvala ti. Pozdrav Bebi Isusu.“
To je sve što imam da kažem. U sebi, naravno, pošto
sam skoro mrtva jer pokušavam da trčim u čizmicama s
visokim štiklama. Možda ću morati koji minut da prile-
gnem u nekom jarku.Lu­iz­Re­ni­son 10 „Ljuuubav­je­veoma­pantaloničasta­stvar...“ 11
Scena­2
I u trenutku dok sam se nalazila u gradu Nesvestu i
u istopljenim pantalonama, zaustavio se jedan auto
i iz njega je izašao Robi, prvobitni Seks Bog.
Onaj koji me je ostavio i otišao u Kivičastu zemlju.
Da se do kraja svog života ljubi s torbarima i sličnim
životinjama.
Nije.
Scena­3
Posle kratke pauze, brzomisleći i nonšalantno rekoh:
„Oh, zdravo, Robi, zaista izvini, moram da uhvatim
voz, a vreme i morske mene nikoga ne čekaju.“ I
odoh brzim koracima koji su se posle pretvorili u
lagani kas. A zatim u lagani galop. A onda sam zavr-
šila u živoj ogradi i tu je sve ovo počelo.
Kao zaključak, mogla bih da kažem sledeće: posle sto-
godišnjeg čekanja u redu u poslastičarnici ljuuubavi, slu-
čajno sam kupila dva kolača.
I sad sedim u žbunju.
23.56
Oh, ima još veličanstvenih, veličanstvenih vesti. Sirovin-
čići vrebaju u parku. Verovatno pale sami sebe i vežbaju
da budu seronje. Što i ne moraju da rade, pošto su već
sjajni u tome.
Za minut će nanjušiti da sam tu i doći će da zevaju u
mene. Sirovinčići imaju radar kojim na kilometar osete
devojke.
23.50
Morala sam da se zaustavim i zavučem se u živu ogradu
kraj parka. Tako mi je ponestalo daha. Uraaa, sedim u
mraku kao neka zadihana voluharica u suknji.
Tri­minuta­kasnije
Zadih, zadih. Pa, evo kratkog rezimea večeri Devojke
Voluharice:
Scena­1
Vrhunsko veče na nastupu Ukrućenih Dilana, uklju-
čujući i sjajni vikinški pakleni disko ples1
u čast Rou-
zinog i Svenovog predstojećeg venčanja (pa, za jedno
osamnaest godina) i Svenovog dolaska u krznenom
šortsu.
Kao pièce de kakoseonokaže,
2
Masimo, njihov
pevač i Bog Ljuuubavi o kome sam sanjala i za kim
sam čeznula, zamolio me je da izađemo napolje i
rekao: „Pa, signorina Džordžija, sada sam ti slobo-
dan. Ako i dalje hoćeš da se zabavljamo?“
Ne zaboravite da je to rekao sa svojim bajno baj-
nim špagetičastim naglaskom. Gledajući u mene kao
da sam Seksi Mačkica.
1
Beleška za tupave – i to mislim s ljubavlju – vikinški pakleni disko ples
ide ovako: korak ulevo, korak ulevo, šut levom nogom, šut levom nogom,
ruka gore, zamah ulevo, zamah ulevo... i ROOOOOOOG!
2
Franc.: pièce de résistance – glavno jelo. (Prim. prev.)Lu­iz­Re­ni­son 12 „Ljuuubav­je­veoma­pantaloničasta­stvar...“ 13
Pet­minuta­kasnije
U stvari, dosta toga, kada čovek bolje porazmisli.
Što neću učiniti.
Oh, duplo merde3
i ordure4
i sranje.
00.15
Ušla u svoju ulicu. Stopala mi otkidaju. U dnevnoj sobi
još gori svetlo. Oh, neeee. To znači da su doživotno umno
poremećeni (Muti i Fati) još budni. Moram ih po svaku
cenu izbeći. Ne mogu da razgovaram s njima. Ne sada.
Nikada više, ako se ja pitam.
Ušunjala sam se baš, baš tiho kroz vrata i gurnula rogo-
ve na skriveno mesto gde ih nikada niko neće naći (u korpu
sa vešom za peglanje).
Aaahh. Bezbedan ulazak. Sada tiho, tiho uza stepenice,
u svoju sobu. Tiho, tiho, kao mišić. Mišić-devojka otvara
vratanca. Ššššš. Šššš. Još malo, pa sam na sigurnom. Tiho
u sobu, poput nečeg tihog na tabletama za tišinu. Ni traga
ni glasa od Krznenih Čudovišta, tj. mojih mačaka, Angu-
sa i njegovog zrikavog sina Gordona. Hvala bogu.
Kako sam otvorila vrata svoje sobe, pojavilo se Gordi-
jevo lice, naglavačke, nekoliko centimetara od mojih šiški.
Pogledala sam u njegove ludačke, zrikave oči. Zašto to radi
– vreba s vrha vrata kao neki šišmiš? Ispustio je čudan zvuk
i liznuo mi lice svojim užasnim, hrapavim jezikom. Uspe-
la sam da ne vrisnem i da ne povratim.
3
Franc.: sranje. (Prim. prev.)
4
Franc.: đubre, izmet. (Prim. prev.)
Trideset­sekundi­kasnije
Mark Velika Usta (koji živi u mojoj ulici i s kim sam se
jednom slučajno ljubila, a koji ima najveća usta poznata
ljudskom rodu) banuo je iz mraka i video me zadihanu u
živoj ogradi. Gledao mi je u cange, koje su se dizale i spu-
štale. Prestanite da se dižete i spuštate i vratite se u svoj
preko-ramena-držač-kamena, cange jedne glupave!
Mark reče: „Devojke, vidim da vam je svima drago što
me vidite.“
Zar nije odvratan? Ignorisala sam ga i ustala uz stav
zvani dostojanstvo-u-svakom-trenutku. Kako sam ga okr-
znula, on reče: „Polako, dušo, zamalo da me nokautiraš.“
Ostali regruti-idioti su se do tada već nagurali uz njega,
kikotali se i davili od pljuga. Ipak, sa vedrije strane gleda-
no, cigarete utiču na rast, tako da će uz malo sreće većina
njih ostati na metar i dvadeset.
Mark Velika Usta reče: „Vidim, imaš Rog. Je l’ to zbog
mene?“
Da li je on poludeo? Da li on to hoće da kaže da me drma
Rog za njim? Radije bih nabila glavu u kofu punu morskih
puževa nego što bih ga pustila da mi se približi. Neverova-
tno mi je da se njegova ruka nekada našla na mojoj sisolini.
I da je njegova ogromna gubica dotakla moje lice. Bljak.
Ako ništa drugo, od njega me drma Antirog.
Nažalost, u tom trenutku sam shvatila činjenicu da je
u pravu, da jesam imala rog. U stvari, rogove. Još sam na
glavi imala vikinške bizonske rogove koje sam stavila zbog
probe za Rouzin svadbeni ples.
Ipak, šta je toliko neobično u tome?Lu­iz­Re­ni­son 14 „Ljuuubav­je­veoma­pantaloničasta­stvar...“ 15
Mislim čizmice, ne noge.
U svakom slučaju, srž i srška je u tome da sam slučajno
stekla dva Boga Ljuuubavi.
Možda nikada više ne zaspim.
Minut­kasnije
Neću imati vremena da spavam ako imam dva momka,
hi hi...
Zzzzzzzzzzzzzzzzz.
Nedelja,­17.­jul
07.00
Probudila se iz sna u kome mi je doktor Kluni pregledao
glavu i rekao: „Nikada ovako nešto nisam video! Njena
glava je jedan ogroman čir!“ Na trenutak sam zaboravila
da imam dva momka.
Pogledala sam se u ogledalu i nije bilo nikakvog ogro-
mnog, gnojavog čira, tako da sam, hvala bogu, izbegla
Crnu smrt od Gordijeve mišićaste užine. Mada mi se glava
jeste rasprsnula, kada je kosa u pitanju. Možda ću mora-
ti da je ispeglam.
07.35
Odšunjala se u prizemlje, napravila tost i skuvala čaj.
Moram da održavam snagu.
Iz svake sobe se čuje hrkanje. Keva je naterala ćaleta da
spava u gostinskoj sobi zato što hrče, a ona to radi glasnije
od njega! Mada, moram biti ljubazna: verovatno ima pro-
blema sa disanjem zbog težine svojih ogromnih cangi. Ako
00.25
Na mom krevetu se nalazi polupojedeni miš.
00.30
Oh bože, to znači da mi je Gordi liznuo lice pošto je izgric-
kao mišju glavu. Skoro da mi je suđeno da me stref Crna
smrt.
5
Nema ničeg boljeg od nekoliko gnojnih čireva kada
imate problema s momcima.
Minut­kasnije
Odšunjala se u prizemlje da se otarasim mišića. Stavila
sam ga na parče kartona. Kada kažem mišić, mislim na
dva uveta i parče repa. Pretpostavljam da je to bilo suviše
hrskavo za Gordijevu nežnu, ubilačku gubicu.
Kako sam krenula natrag stepenicama, Muti me iz
dnevne sobe pozva: „Dži, jesi li to ti?“
Rekoh: „Ne“, i odoh na sprat da se ušuškam u svom kre-
vetu ispunjenom bolom.
U­krevetu,­ispod­čaršafa­života
Minut­kasnije
Ne mogu da se smaram da se sada svlačim, pošto sam
puna zbunjizma.
Pet­minuta­kasnije
Ipak, bolje da se potrudim bar čizmice da skinem. Noge
su mi verovatno skroz otekle od ludačkog trčanja i neću
da mi ih opet hirurškim putem uklanjaju.
5
Vidi Džordžijin glosar. (Prim. prev.)Lu­iz­Re­ni­son 16 „Ljuuubav­je­veoma­pantaloničasta­stvar...“ 17
Mozgu, umukni! Ne želim da razmišljam o Dejvu – on
je bivši partner za ljubljenje. I samo mi je ortak. Ima puno
drugih stvari o kojima moram brinuti, samo mi još Dejv
fali da mi uleće (opaa).
07.55
Ovo zaista znači da ću sve vreme morati da budem u stanju
pripravnosti kada su lepota i glamur u pitanju. Jednog od
mojih multimomaka možda toliko spopadne ljubljenizam,
pa mi rano ujutru doleti na vrata. Moram biti pripremljena.
Međutim, niko ne sme da zna. Moram odisati glamurom,
ali na prirodan, upravo-sam-izašla-iz-kreveta način.
Paaaa, samo malo podloge, tanak sloj pudera, karmin-
čić, maskara i samo malkice krejona. Što izgleda kao da
imam malo nečeg egipćanskog u svojim genima.
Bar bih volela da je tako.
08.00
Sad, šta obući? Odeća za veče ili odeća za dan?
Šta biste vi obukli da vas je iznenada probudilo zvono
na vratima, a ne znate ko je, ali pretpostavljate da bi to
mogao biti Bog Ljuuubavi ili Seks Bog?
08.01
Svakako ne pidžamu sa Teletabisima, to je le činjenica.
08.06
Teksas-suknja i majica.
Da.
meni toliko porastu kao i njoj, defnitivno ću ih pokloni-
ti u dobrotvorne svrhe.
Dan je lep. Ptice cvrkuću, pčele pevuše i vidim Angusa,
krznatu Mašinu Ljuuubavi kako na jutarnjem suncu leška-
ri sa Naomi. Zaljubljeni su jako jedno u drugo, ako se to
gleda na osnovu količine lizanja duprupa.
Ponovo­u­krevetu,­uz­doručak
Pet­minuta­kasnije
Moram da konsultujem knjigu mudrizma.
Pet­minuta­kasnije
Ovaj fandango6
sa dva momka se ne pominje u Mutinoj
knjizi Kako naterati bilo kog kretena da se zaljubi u vas.
Tri­minuta­kasnije
Možda će Robi i Masimo morati u zoru da izađu na dvoboj
pesnicama i odluče ko će me dobiti. Ko zna kakva li su
pravila ponašanja pri tom scenariju?
Minut­kasnije
Jedno je sigurno. Na dvoboj neću pozvati Dejva Upiša, mog
Savetnika za Rog i povremenog partnera za ljubljenje. On
će samo misliti da je to upiš i početi da dobacuje nešto kao:
„Masimo, udari ga tašnicom!“ ili „Ljubavi, pazi na kosu!“ U
svakom slučaju, Dejv je poslednjih dana suviše zauzet da
bi mi dao koji savet. Biće sa svojom „devojkom“. Pitam se
do kog broja iz registra ljubljenja su oni stigli?
6
Vidi Džordžijin glosar. (Prim. prev.)Lu­iz­Re­ni­son 18 „Ljuuubav­je­veoma­pantaloničasta­stvar...“ 19
Ispred­kuće
Angus i dalje leži na zidu na leđima, a Naomi mu liže lice,
a sada je počela da mu liže i duprup. Kako je to odvratno.
Mačja pornografja ovako rano ujutru.
A i oboje su prekriveni nečim što liči na bale.
Oh, zaboga pantalonomiloga, to nisu bale, to su puno-
glavci. Opustošili su novi akvapark gospodina i gospođe
Komšije – normalnim ljudima poznat kao kofa sa odvra-
tnim punoglavcima i muljem u njoj. Braća Tupsoni, inače
poznati kao dosadne i beskorisne pudlice gospodina Kom-
šije, bili su zaduženi za čuvanje akvaparka. Znači, Angus
ih je samo malo izbubecao, saterao ih u njihovu kućicu,
a onda imao čitavu noć pred sobom da se praćaka u kof
koliko mu duša ište.
Komšije će apsolutno popizdeti; oni to uvek urade i
povodom najmanje sitnice. Gospodin Komšija je tokom
prošle godine bio na ivici nerv sloma i ovo bi moglo da ga
prebaci preko te ivice, na onaj svet. Šorts će mu verovatno
eksplodirati od napetosti. Što nije loša stvar, samo da se ja
slučajno ne nađem u blizini u tom trenutku, pa da budem
izložena prizoru njegovog ogromnog dupeta.
Rekoh Angusu: „Taaaako si nevaljao, Anguse, i u veli-
koj si nevolji. To je činjenica. Au revoir,
7
mrtvi mačjasti
ortaku.“
Sigurna sam da je razumeo svaku reč koju sam izgovo-
rila, zato što se nonšalantno uspravio i gurnuo Naomi sa
zidića. Grub je prema svojim devojkama.
7
Franc.: do vidjenja. (Prim. prev.)
08.12
Bacila sam pogled kroz prozor. Nema ni Seks Boga ni
Boga Ljuuubavi. U stvari, videla sam nešto sasvim supro-
tno, gospodina Od-preko-puta u njegovoj bašti, u kratkom
šlafroku. Nadam se da neće u poznim godinama postati
homoseksualista. Onda je izašla gospođa Od-preko-puta u
masivnoj pidžami. Da li se to njoj iznad gornje usne naziru
brkovi? Možda se to dešava na kraju kada se ljudi venča-
ju: zamene pol. Moj ćale će se svakako uskoro preobratiti,
mada, s druge strane gledano, nijednom živom čoveku ne
mogu izrasti cinge-cange kao kevine.
08.30
Zašto Džes nije zvala?
Čovek bi pomislio da je Radio Džes na iglama koliko
želi da sazna šta mi se desilo, a i da mi ispriča šta se desi-
lo posle mog odlaska sa koncerta. Pretpostavljam da ću
jednostavno morati da sačekam dok se ona probudi, ili
dok se probudi ostatak Prve ekipe, pa ću onda saznati šta
se dešava. Moram biti čelično disciplinovana, po čemu
sam svetski poznata.
08.35
To je to, ne mogu više da izdržim.
Išunjala se iz kuće. Neću da ostavljam poruku, zato što
niko neće primetiti da me nema satima. Samo mi još fali
unakrsno ispitivanje her Fatija. Ili da keva postane „zain-
teresovana“.Lu­iz­Re­ni­son 20 „Ljuuubav­je­veoma­pantaloničasta­stvar...“ 21
Minut­kasnije
Samo je neznatno ošamućen, jer ga je jedan pogodio u
glavu.
U­Džesinoj­bašti
09.00
Ne vidi se da je Džes ustala. Zavese su joj navučene. Dođa-
volski do đavola do đavola. Tako je lenja, drema u zemlji
Gaćeroniji. Ne želim da uznemirim matore ludake time
što ću pozvoniti na vrata. Džesini K i Ć u celini su prihva-
tljiviji od većine, s obzirom na to da obezbeđuju hranu, a
i Džesin ćale ne govori, ali i dalje tehnički spadaju u kate-
goriju maloumnoporemećenih.
Tri­minuta­kasnije
Kako da nateram Džes da ustane, a da ne zvonim na vrata?
Minut­kasnije
Oh, tu smo! Postoje merdevine u šupi. Mogu iskoristiti
veštine sa kursa za skaute (na koji nikada nisam išla, niti ću
ići) i uz pomoć merdevina zapaliti malu vatru ne bih li ka
njenom prozoru poslala dimne znake. Mozgu, umukni.
Pet­minuta­kasnije
Ovo mora da su dečje merdevine, pošto dosežu samo malo
iznad prozora dnevne sobe. Morala bih da imam štule i
orangutanske ruke da bih dohvatila Džesin prozor. Sranje
i merde.
Naomi je skočila ponovo na zidić, izvila leđa i nakostre-
šila se, ispustivši onaj ludački vrisak koji ispuštaju burman-
ske mačke. Pljuvala je Angusa i teturala se napred-nazad.
Stvarno, stvarno ludački.
Angus se uplašio. Pazi da nije. Kada mu je prišla dovolj-
no blizu, mlatnuo ju je šapom i ova je ponovo nestala sa
zidića. Čovek mora da se nasmeje.
Mada, ne zadugo, jer pošto se izvaljao po travi ne bi li
skinuo one punoglavce sa sebe, počeo je mene da napada.
Oh ne, ne danas, moj krznati prijatelju. Ne želim da
čitav dan trčkara za mnom, nanosi okolo teške telesne
povrede i jede sve što se kreće. Rekoh: „Anguse, sklanjaj
se, ostaješ ovde. Sedi. Sedi.“
Čak sam mu i štap bacila da bih ga odvratila, i on je jur-
nuo za njim, ali se onda vratio i počeo da me prati u stopu.
Potrčala sam.
On je potrčao.
Sakrila sam se iza zida.
Pomolio je glavu iznad zida.
Na kraju sam ga, da bi ukapirao, gađala kamenjem –
neko je bilo prilično veliko.
Pet­minuta­kasnije
Ovo je beznadežno. Baš ga je briga što ga gađam kame-
njem. Bezosećajno je hrabar.
Minut­kasnije
Pokušava ustima da hvata kamenje.Lu­iz­Re­ni­son 22 „Ljuuubav­je­veoma­pantaloničasta­stvar...“ 23
Gospode bože. Ujutru izgleda veoma čudno, a šiške su
joj do maksimuma izvijene. Ličila je na preplašenu uho-
lažu u džamki.
Rekoh: „Pa, pa? Šta se desilo?“
Pogledala je u mene i krenula s ranojutarnjim čačka-
njem šiški. Što veooma nervira.
Reče: „Samo si pobegla kao budala.“
Rekoh: „Da, znam, bila sam tamo.“
„Da, to kažeš, ali nisi bila tamo, u tome je čitava stvar.
I svi su se pitali: ’Šta radi Džordžija? Da li je poludela?’ i
tako to.“
„Džes, ako ti donesem šolju čaja i nešto da prezaloga-
jiš, hoćeš li pokušati da budeš normalna i da mi ispričaš
sve šta se desilo? U pitanju je život ili smrt. TVOJ život i
TVOJA smrt.“
Deset­minuta­kasnije
Baš je fno biti ovako ušuškana u krevetu sa Džes i klo-
picom. Jedino što mislim da mi je u dupanderu kljun od
neke sove.
Džes je mljackala i brbljala: „Pa, kao prvo, pošto si pobe-
gla kao neka budala – uzgred, trčiš zaista nekako uvrnuto
na tim visokim štiklama. Ličiš na Smrdu P. Grin kad igra
hokej. Noge joj se tako grče i...“
Udarih je Snežnom sovom. Zamalo da se uguši od tosta.
Rekoh: „Džes, nastavi, imam još samo pedesetak godi-
na života.“
„Pa, kao prvo, momci su uradili s Robijem ono što
momci rade.“
Dva­minuta­kasnije
Dok sam gledala nagore i pitala se kako da nateram ruke da
mi porastu, nešto me je baš gadno ujelo za gležanj. Angus
se takođe popeo na merdevine, gledao u mene i nestašno
me grizao za noge. Jao, jebeno, jao.
Pružila sam ruku da ga zadavim i taman rekla: „Jebena
krznata nakazo, ubiću te kada siđem...“, kada sam ugleda-
la Džesinog ćaleta kako stoji na baštenskoj stazi s novina-
ma u rukama, pušeći neupaljenu lulu. Gledao je u mene
kao da sam Norma Normalović.
Rekoh: „Ah, da, samo sam... htela da vidim kako vam
izgleda bašta odozgo. I da, da, zaista izgleda veoma, veoma
fno. Puna stvari. Rastinja i tako toga.“
O čemu sam ja razmišljala?
Pet­minuta­kasnije
Džesin ćale je senzacionalno fn, ili poremećen, teško je
reći koje od to dvoje. Pustio je Angusa da mu unese novine
u kuću i čak izgleda nije imao ništa protiv kada mu ih je
ovaj pojeo.
U­Džesinoj­sobi
Uspela sam da iskopam Džes iz njenih sova. Koliko pliša-
nih sova može jedna osoba da sakupi? U njenom slučaju,
odgovor glasi – PUNO. Šta je njoj? A i bila je veooma
veooma razdražljiva kada sam je probudila poljupcem.
Bilo je to samo u obraz, a čovek bi pomislio kao da su je
napale horde lezbejki u kaubojskim odelima.Lu­iz­Re­ni­son 24 „Ljuuubav­je­veoma­pantaloničasta­stvar...“ 25
„Džes, umukni.“
„Pa, samo kažem da se zbog udaljenosti srce razneži i
tako to. Svako zlo ima...“
„Džes, to nije umuknuti, to je brbljanje i brbljanje o
glupostima.“
Grickala je džejmi dodžer8
poput Mudre žene iz šume.
Stvarno, stvarno mi je došlo da joj ga nabijem u grlo, ali
sam znala da će joj ako to uradim trebati milion godina
da dođe do kraja priče, pa samo rekoh: „Džes, znaš kada si
samo brbljala i brbljala o tome da će se ’možda desiti nešto
dobro’ i da ja uopšte nisam ni htela da idem na koncert, ali
si me ti ubedila? Pa, da li si znala da će Robi tamo doći?“
„Pa, kao, mislila sam da hoće. Znala sam da se vraća kući
zato što je zvao Toma i rekao da je rezervisao kartu. I da
će stići na vreme za koncert.“
„Ali da li je rekao zašto se vraća kući?“
„Ovaj, ne, ne baš, ne.“
Oh neeeeee. Izašla sam iz poslastičarnice ljuuubavi mi-
sleći da sam slučajno kupila dva kolača i shvatila da sam
možda uzela samo jedan. I da sam taj možda već pojela. U
stvari, moguće je da sam ostala bez kolača.
Rekoh Džes: „Moramo sazvati vanredni sastanak Prve
ekipe.“
„Pa, mislila sam da možda odem s Tomom do reke i...“
„Ne, Džes, loše si mislila.“
8
Engl.: Jammie Dodger – popularni britanski kolač napravljen od biskvit-
-testa i džema od šljiva ili malina. (Prim. prev.)
„Šta momci rade?“
„Znaš, udaraju jedan drugog po ramenima, zdrave se
i tako to.“
„Da.“
Džes nastavi: „Robi se pozdravljao sa dosta ljudi i Masi-
mo je obukao jaknu. Ti si se u tom trenutku baš približa-
vala parku; još smo mogli da te vidimo. Masimo je rekao
Tomu: ’Pitala me je za rezultate iz fuce. Onda je pobegla.
Da li je ona normalna?’“
Ohmojbožanskibože. Rekoh Džes: „Šta je Tom rekao?“
„Pa, branio te, naravno.“
„Ja Baju veoma volim, kao što znaš, Džezi Spezi.“
„Da, rekao je da si prilično često normalna. Video te je
i sam kako si normalna, jednom ili dvaput. Obično kada
spavaš.“
Veličanstveno.
Izgleda da je Masimo, pošto sam ja odjurila „da uhva-
tim voz“, otišao kući s bendom i taman što je otišao, Kre-
tenuša Lindzi je došla da ga potraži. Džes kaže da je njeno
ne-čelo bilo potpuno naborano i ludačko i da su joj se
umeci u kosi bacakali kao da imaju nerv slom. Onda je
ugledala Robija i navalila na njega i oni su otišli zajedno.
Šta, šta???
Rekoh: „Kretenuša Lindzi je otišla sa Seks Bogom?“
„Pa, nekada su se zabavljali, zar ne?“
„Da, Džes, znam, srce mi je bilo slomljeno. Da li se
sećaš?“
„Mislim, možda mu se ona i dalje sviđa. Ne znam, možda
je potajno voli. Neki ljudi vole žgoljave devojke.“Lu­iz­Re­ni­son 26 „Ljuuubav­je­veoma­pantaloničasta­stvar...“ 27
rone, pomisliće da to radimo namerno ne bismo li ih pri-
vukle. Gospode blagi bože.
Minut­kasnije
Baš u tom trenutku naiđe jedan pekinezer vukući za sobom
svoj povodac, a iza njega je bio Angus. Oh ne. Voli pekine-
zere. PUNO. Nadam se da ovaj ume brzo da trči.
U svakom slučaju, nemam vremena o svemu da brinem.
Ako će nesmotreni ljudi da puštaju svoje malene pse da
sami tumaraju parkom, onda sami traže nevolju. Ovo je
svet u kome mačke jedu pse.
Dvadeset­minuta­kasnije
Opšte mišljenje ekipe jeste da bi ja trebalo da kuliram sve
dok ne saznam šta se zaista dešava. Mada, zaista ne znam
kako Elen zamišlja kuliranje. Skroz se pogubila pokuša-
vajući da opiše kako joj je Dejv Upiš na koncertu Ukruće-
nih Dilana rekao laku noć. Po svemu sudeći, a to znam
zato što sam do sada čula zilion puta: „Ovaj, pa... onda je
on, pa... i ne znam na šta je mislio, ali onda, pa, samo je
rekao... samo mi je rekao... rekao je...“
Viknuh: „ŠTA? Šta, Elen, nebesa mu? ŠTA, ŠTA je
rekao?“
A nisam htela ni da saznam; želela sam samo da saznam
šta se desilo posle mog odlaska, šta su ljudi rekli za mene i
tako to. Ali znate kakvi su ljudi, samo ja, ja, ja pa ja.
Elen se još više pogubila. Gospode blagi bože. „Rekao
je: ’Pa, laku noć, Elen, nemoj nikada da jedeš nešto što je
veće od tvoje glave.’“
Park
Podne
Angus me i dalje prati u stopu kao inspektor Mors u krzne-
nom kaputu (ili na sve četiri).
Na­ljuljaškama
Rouzi reče: „Nadam se da nisam džabe dolazila. Sven i ja
smo nameravali da vežbamo veštačko disanje jedno na
drugom u slučaju da se neko na našem venčanju zagrcne
dok iz krčaga pije medovinu.“
Čak ni Prva ekipa u poslednje vreme nema osećaj za
zajedništvo. Džes cvili o tome kako joj nedostaje Tom,
Džuls hoće da ide i bleji dok Rolo igra fucu, Rouzi trtlja
o Svenu – poluirvasu, polubudali – a Elen... pa, Elen je
jednostavno Elen.
Pet­minuta­kasnije
Elen, Rouzi, Džuls, Mebs, Džes i ja smo sve na ljuljaška-
ma i ljuljamo se. Ne napred-nazad kao normalni ljudi
koji uživaju u parku, već postrance, tako da Sirovinčići ne
mogu ništa da vide. Život nije lak. Sirovinčići su u žbunju
i posmatraju nas. Misle da ne znamo da su oni tamo; baš
jadno. Toliko su bučni, stalno se o nešto sapliću i biju se
međusobno.
Pet­minuta­kasnije
Sada Sirovinčići leže na zemlji, nadajući se da će nam
možda videti nešto ispod sukanja. Vidim kako buljavim
očima trepću ispod grana. Ako nam slučajno i vide gaće-Lu­iz­Re­ni­son 28 „Ljuuubav­je­veoma­pantaloničasta­stvar...“ 29
Elen samo što ne pade u nesvest od zadovoljstva. „Oh,
da, pa, mislim, mogla bih, pa, možda bih mogla, kao, da
odem s njim ili tako nešto. Da mu budem, kao, asistent?
Ali možda bi to, kao, bilo suviše napadno ili tako nešto. Šta
vi mislite... ili tako nešto?“
Rekoh: „Ne, Elen, to mora da bude u toku ove godi-
ne, stvarno.“
Džes je odlutala u zemlju Džesiliju. Čačkala je šiške i
znala sam da je razmišljala o Tomu i voluharicama.
Rekoh: „Zar ovde ne postoji neko ko baš dobro pozna-
je Robijevog brata, da tako formulišemo, i ko bi mogao
na suptilan i nonšalantan način nešto da sazna? Je l’ tako,
Džes?“
Džes podiže pogled k meni kao neki pas kada čuje svoje
ime. „Kako to misliš? Šta hoćeš da uradim?“
„Hoću da saznaš nešto o Robiju tako što ćeš Tomu posta-
viti nekoliko suptilnih pitanja.“
Džes reče: „Oh, okej. Možemo li sada da idemo?“
„Džes, ključna reč ovde je ’suptilno’. Suptilno. Džes,
možeš li to da izgovoriš?“
Džes se odmah naćušila. „Džordžija, umem ja da budem
suptilna.“
„Pogrešan odgovor.“
U­krevetu
Apsolutno sam puna iscrpizma. Zar je toliko teško biti
suptilan? Satima smo pripremale Džes. Bilo je to kao da
lemingu oblačite suknju.
Kao prvo, probali smo na njen način. Što je uvek pogre-
šno po mom skromnom (ali ispravnom) mišljenju. Njena
Nisam znala šta da kažem.
Niko nije znao.
Petnaest­minuta­kasnije
U svakom slučaju, srž i srška je u tome da od Prve ekipe
nema koristi i da nisam saznala ništa više no što sam već
znala. Izgleda da su me sve videle kako sam odjurila kao
neki umobolnik (da uhvatim voz), a onda su opušteno
otišle kući. Beskorisne.
Ipak, odlučila sam da im oprostim. Na kraju krajeva,
one su mi najnajbolje ortakinje.
A ako im ne oprostim, onda nikada neću ništa sazna-
ti. A i nikada neću više izaći pa ću ostati u kući sa svojim
roditeljima. Pa, zauzevši odlučan stav, rekoh ekipi: „Ne bih
li donela pravu i iskrenu odluku o moouumcima, moram
da saznam kakve su namere potencijalnih ljubljenika.“
Elen reče: „Ovaj, ko su oni? Mislim ko, šta, šta je lju-
bljenik?“
„Elen, ne prekidaj, potencijalni ljubljenici su Masimo i
Robi. Masimo je rekao da je sam i za mene slobodan, ali s
druge strane gledano, nije potrčao za mnom da me zausta-
vi da ne odem na voz. A Robi je imao samo vremena da se
pozdravi, a nedugo zatim je otišao sa Kretenušom Lindzi.
Paaaa, da li je Robi došao na koncert da se vidi sa mnom
ili samo hoće da mi bude drug? Zašto se vratio kući?“
Rouzi reče: „Neko mora u ilegalu i da suptilno sazna
kakve su Robijeve namere. Da zamolim Svena? Mogao bi
da obuče zvoncare da bi se zakamufirao.“
Rekoh: „Ne.“
Džuls reče: „A da zamolimo Dejva Upiša da on sazna?“Lu­iz­Re­ni­son 30 „Ljuuubav­je­veoma­pantaloničasta­stvar...“ 31
A onda reče ljutito: „Ulazim u lik.“
Rekoh: „Ali ti glumiš sebe.“
Ona me pogleda kao da sam joj ispala iz nosa. „Tražim
unutrašnju sebe.“
Gospode blagi bože. Njeno „unutrašnje ja“ će ispasti
sova.
Na kraju je bila spremna, pa je šiparički prišla uz Rouzi
i procvrkutala: „Oh, Tome, našla sam dole u šumi izme-
te voluharice.“
Tom/Rouzi reče (sa francuskim naglaskom, ne znam iz
kog razloga – mora da je brada bila u pitanju): „Ah, jesi li,
moja malaa mačkice? Da li bi volela da, kako vi to kaže-
te... poljubiš moju bradu?“
Morala sam ovo da prekinem. Bilo je kao da gledate
neki perverzni flm, nešto kao Dva ludaka u zemlji Brado-
lezbiji. Rekoh: „Hoćete li preći na stvar?“
Džes se, kao što sam i pretpostavila, odmah naćušila
zbog najmanje sitnice, pa reče: „Samo sam se opuštala, a
i u svakom slučaju ovo je glupo, vežbati da budem suptil-
na. Ja umem da budem suptilna.“
Rekoh: „Pa, zašto onda ne BUDEŠ suptilna?“
Uputila mi je najgori mogući pogled, ali je na kraju poče-
la iz početka pošto joj je Mebs dala jedan midžit džem. Džes
reče Rouzi, koja je sada imala i lulu: „Tomice-momice?“
„Oui.“9
„Pa, nešto sam, znaš, razmišljala o Robiju. Fino je što
se vratio, zar ne?“
9
Franc.: da. (Prim. prev.)
ideja suptilnosti u suštini znači da kaže: „Da li se Robiju
sviđa Džordžija? Ili je normalan?“
Morala sam da upotrebim dovitljizam ne bih li na kraju
naterala Džes da uradi ono što želim. Rekoh: „Imam ideju.
Džes, znaš koliko si bila dobra kad si glumila ledi Makbe-
skorisnu i tako to?“
Džes reče: „Da, tu sam u stvari dala dosta sebe. Sećaš li
se onog dela kada sam imala bodež i...“
Oh, ne, proći će tri miliona godina dok ona bude oži-
vljavala uspomene na svoje velike momente u školskoj
predstavi.
Prekinuh je tako što sam je jako zagrlila da sam joj glavu
nabila sebi ispod pazuha i rekoh: „Da, da, sad, ovo je moja
ideja.“
Zamolila sam je da odglumi ono što će uraditi, u impro-
vizovanoj sceni, kao u pozorišnom komadu. Voli takve
stvari pošto je ona takva dupeuvlakača kod nastavnika.
Rouzi se dobrovoljno javila da bude Tom. Reče: „Imam
noge za tu ulogu.“
Uzgred, malo me je zabrinulo kada je iz svog rančića
izvukla veštačku bradu. Rekla sam joj to. Rekoh: „Rouzi,
da li ti sve vreme sa sobom nosiš bradu?“
A ona reče: „Pa, nikad se ne zna.“
Buduća vikinška nevesta je sve luđa i luđa. Defnitivno
ulazimo u Dolinu bolesnih.
U svakom slučaju, Džes se prenemagala kao neko pre-
nemagalo, zagrevala se, zabacivala šiške pred Tomom (iliti
Rouzi sa bradom, kako ga poznajemo). Bilo je neverova-
tno iritantno. Bila sam na ivici između superuzrujanosti i
nerv sloma. Rekoh: „Džes, dupeta mu, šta to radiš?“

------------------------------------------------

_________________
You know you love me!

Pretend like you never get sad.And all you care about is making more money
But just to be clear,I know better

What can I say?He brings out the worst in me.And weirdly,I bring out the best in him
avatar
BWaldorf
Admin
Admin

Posts : 366
Join date : 2010-01-23
Age : 21
Location : Upper East Side
Job/hobbies : zamisljanje sebe u nekom filmu

View user profile http://www.kristenserbia.com

Back to top Go down

Re: Online citanje delova knjiga (postavljeno na forumu)

Post by BWaldorf on Wed Jan 27, 2010 1:47 pm

Zauvek

Sibil Dejvison je genije, i kresnula se s najmanje šestoricom tipova.
To mi je lièno rekla, kada je poslednji put bila kod svoje roðake
Erike, koja mi je super prijateljica. Erika kaže da je to zbog
Sibilinog problema s gojaznošæu i potrebe da se oseæa voljenom – to s
kresanjem. Koeficijent inteligencije genija je samo sreæa, ili geni,
ili veæ nešto. Nisam baš sigurna da su ta objašnjenja potpuno taèna,
ali Erika obièno veoma dobro proceni èoveka.
Ne poznajem Sibil baš
dobro, pošto ona živi u Samitu, a mi u Vestfildu. Erika i ja smo iz dva
razloga odluèile, u poslednjem trenutku, da odemo za Novu godinu kod
nje – najpre jer nas je tada pozvala, a i nismo ni imale nešto
pametnije u planu.
Ispostavilo se da je to bila sedeljka. Bilo nas
je možda dvadesetak. Sedeli smo na podu oko niskog stoèiæa u Sibilinoj
dnevnoj sobi. Na stolu je bilo nekoliko posuda vrelog rastopljenog
švajcarskog sira i korpice s kockicama hleba. Svi smo imali dugu
dvokraku viljušku kojom se hleb nabada, a onda se umoèi u sir. Bilo je
prilièno ukusno. Smazala sam otprilike dva zalogaja kad mi neki tip
reèe: „Ostalo ti je malo na bradi.“
Bio je pored Erike, i nekako se nagnuo preko nje. „Hoæeš da obrišem?“ I pruža mi maramicu.
Nisam mogla da ocenim da li me zeza, ili šta veæ. Kažem mu: „Mogu sama da obrišem bradu“, i pokušam da progutam hleb.
„Ja sam Majkl Vagner“, reèe mi on.
„Pa?“ – odgovorih, a Erika me znaèajno pogleda.
Predstavila
se Majklu, a onda me potapšala po glavi i rekla: „Ovaj idiot je moja
prijateljica Ketrin. Ne obraæaj pažnju na nju... pomalo je neobièna.“
„Primetio
sam“, reèe Majkl. Nosi naoèare, ima gomilu riðeplave kose i mali mladež
na levom obrazu. Spopade me neki ludi poriv da ga dodirnem.
Skrenula
sam pogled i nastavila da bockam hleb. Tip pored mene reèe: „Ja sam
Fred. Živim odmah do Sibil. Brucoš sam na Dartmutu.“ Nažalost, bio je i
odvratan.
Posle nekog vremena potpuno sam ga iskljuèila, ali on toga
nije bio svestan, pa je nastavio da blebeæe. Daleko me je više zanimalo
šta je Majkl prièao Eriki. Pitala sam se gde li ide u školu i nadala se
da je to negde blizu, Ratgers, na primer. Erika mu je rekla da smo iz
Vestfilda, da smo maturanti, i da æemo prespavati kod Sibil. A onda joj
je Majkl predstavio neku devojku po imenu Elizabet, i ja sam se
okrenula taman na vreme da vidim kako grli bledu tamnokosu curu pored
sebe. Ipak sam se pretvarala da me zanima Odvratni Fred.
Sibil je u
ponoæ upalila i ugasila svetla, i Fred mi je poželeo sreænu Novu
godinu, a onda pokušao da mi nagura jezik u usta. Ja sam èvrsto
stisnula usne. Dok me je ljubio, posmatrala sam kako Majkl ljubi
Elizabet. Bio je mnogo viši no što sam isprva mislila, i mršav, ali ne
žgoljav.
Nakon žurke pomogle smo Sibil i njenim roditeljima da
rašèiste lom i negde oko tri ujutru odvukle smo se na spavanje. Sibil
se zanesvestila èim je spustila glavu na jastuk, ali Erika i ja nismo
mogle da zaspimo. Možda zato što smo bile u vreæama za spavanje na
podu, a možda zato što se Sibil odvaljivala od hrkanja.
Erika šapnu: „Majkl je sladak deèko... šta ti misliš?“
„Previsok je za tebe“, rekoh joj. „Bila bi mu do pupka.“
„To bi mu se možda i svidelo.“
„Oh, Erika!“
Ona nasloni glavu na lakat i reèe: „Sviða ti se, zar ne?“
„Ne budi šašava... nismo ni dve reèi prozborili.“ Okrenula sam se ka zidu.
„Da... ali ipak ti se sviða.“
„Ma, spavaj više!“
„Pitao me je za tvoj broj telefona i kako se prezivaš.“
Okrenula sam se nazad. „Stvarno?“
„Aha... ali valjda te to ne zanima.“ Uvukla se u svoju vreæu za spavanje.
Šutnula sam je u šali, a onda smo se obe nasmejale i zaspale.


Erika
i ja smo prijateljice od osmog razreda. Dobro se slažemo, jer je ona
otvorena i opuštena, a ja nisam. Kaže da mora biti takva da bi
kompenzovala to što je niska. Visoka je jedva metar i po – pa se nisam
šalila kada sam rekla da bi Majklu bila do pupka. Èitava porodica joj
je tako siæušna. Tako joj je pradeda dobio prezime. Došao je iz Rusije
a da nije znao ni reè engleskog. Kada su ga, pošto se iskrcao, pitali
kako se zove, nije razumeo. Umesto da ga samo nazovu Koen ili Goldberg,
kako su imigracioni službenici èesto radili s jevrejskim izbeglicama,
taj èovek ga je odmerio i zapisao g. Smol. Erika se kune da æe, ako se
ikada bude udala, to biti za nekog tako ogromnog da æe im deca, ako ih
budu imali, bar imati prilike da porastu do neke normalne velièine.
Mada,
to što su bili mali nikome u njenoj familiji nije naškodilo. Njena
majka je Džulijet Smol, filmski kritièar. Njeni prikazi se objavljuju u
tri velika èasopisa. Zahvaljujuæi njoj Erika je sigurna da æe se
upisati na Redklif, iako joj ocene nisu toliko jake. Meni je prosek 92,
pa me je skoro šlog strefio kada sam videla rezultate prijave. Bili su
ispod proseka. Erika je prošla znatno bolje. Ja se stalno bojim da æu
se nad zaista bitnim stvarima raspasti, a to se njoj nikad ne dešava. I
po tome se razlikujemo.


Sutradan u podne zazvonio je
telefon. To me je probudilo. Sibil je skoèila i potrèala da digne
slušalicu. Kad se vratila, rekla je: „Zvao je Majkl Vagner. Doæi æe da
uzme svoje ploèe.“ Zevnula je i sruèila se nazad u krevet. Erika je i
dalje bila u komi.
Upitah Sibil: „Je l’ se on zabavlja s onom devojkom, Elizabet?“
„Ne, koliko ja znam... zašto, da nisi zainteresovana?“
„Ne... samo radoznala.“
„...pošto bih mogla da mu dam mig, ako hoæeš...“
„Ne... nemoj.“
„Znam ga od obdaništa.“
„Ide s tobom u razred?“
„U odeljenje.“
„Oh... Mislila sam da je stariji.“
„Isto godište kao mi.“
„Oh...“ Delovao je starije. „Pa... mogla bih da se obuèem, kad sam veæ budna“, rekoh, pošavši ka kupatilu.
Kad
se oglasilo zvono na vratima, Sibil i ja smo bile u kuhinji. Ja sam
vadila grožðice iz peciva i slagala ih na kraj tanjira. Sibil se
naslonila na frižider i kusala voæni jogurt s jagodama pravo iz
tetrapaka.
Otvorila je vrata i povela Majkla u kuhinju. „Seæaš se Ketrin, zar ne?“ – pitala ga je.
„Svakako... zdravo...“ – rekao je Majkl.
„Oh... zdravo“, uzvratila sam.
„Ploèe su ti još dole“, rekla mu je Sibil. „Idem da ih donesem.“
„U redu je“, odvrati Majkl. „Ja æu ih pokupiti.“
Nekoliko trenutaka kasnije doviknu: „Ko je K.D.?“
„Ja“, odgovorih. „Neki albumi su moji.“ Sišla sam dole i poèela da prebiram po gomili. „Da li su tvoji obeleženi?“
„Ne.“
Slagala sam one sa oznakom K.D., kad on reèe: „Vidi...“ – i uhvati me za ruku. „Svratio sam jer sam hteo da te ponovo vidim.“
„Oh, pa...“ Videla sam svoj odraz u njegovim naoèarima.
„Zar æeš samo to reæi?“
„A šta bi trebalo da kažem?“
„Zar ja moram da pišem scenario?“
„Dobro... Drago mi je što si svratio.“
On se nasmeši. „To je veæ bolje. Šta kažeš da se provozamo? Parkirao sam ispred.“
„Tata æe u tri doæi po mene. Moram da se vratim do tada.“
„Nema problema.“ I dalje me je držao za ruku.



2



Svi
kažu da je Erika pronicljiva. Valjda je tako skapirala da sam zagrejana
za Majkla pre no što sam to ikome priznala, pa i sebi. Taèno je da
ponekad preteram sa sarkazmom, ali samo kada me neki tip zanima. Inaèe
sam prijatna kako se samo poželeti može. Erika kaže kako to znaèi da
sam nesigurna u sebe. Možda je u pravu – ne znam.
Nekoliko minuta
pošto smo krenuli s prilaza Sibilinoj kuæi, prošli smo pored bolnice.
Rekla sam Majklu da tamo radim svakog èetvrtka posle škole. „Ja sam
volonter“, rekoh, „a tamo sam i roðena.“
„Hej... i ja“, kaza on.
„Kog meseca? Možda smo zajedno bili u porodilištu.“
„Maj“, reèe.
„Oh...
Ja sam roðena u aprilu.“ Krišom ga pogledah. Imao je lep profil, ali
videla sam da je više puta lomio nos. Njegova kosa me je podseæala na
Erikinog zlatnog retrivera Reksa. Bila je potpuno iste boje.
Majkl je vozio nizbrdo u rezervat Vaèung. „Nekada sam ovuda jurio“, reèe.
Zamislila sam ga na hondi XL 70.
„Imao sam miljenicu... sve dok me nije zbacila, pa sam slomio ruku.“
„Oh... konj!“ – nasmejah se.
Okrznuo me je pogledom.
„Mislila sam da prièaš o motoru“, rekoh. „Ja nikada nisam jahala.“
„To sam skapirao... nisi konjski tip.“
Je l’ to dobro ili loše? „Otkud znaš?“ – upitah.
„Jednostavno znam.“
„A šta još znaš?“
„Kasnije æu ti pokazati.“ Nasmeši mi se, a ja mu uzvratih osmeh. „Lepe su ti jamice na obrazima“, reèe mi.
„Hvala... imaju ih svi u mojoj porodici.“
Parkirao
je, pa smo izašli. Bilo je hladno i vetrovito, ali sunce je sijalo.
Prošetali smo se do jezera. Bilo je delimièno zaleðeno. Majkl pokupi
šaku oblutaka i baci ih preko vode. „Šta æeš sledeæe godine?“
„Idem na fakultet.“
„Gde?“
„Još ne znam“, odvratih. „Prijavila sam se na Pen Stejt, Mièigen i Denver. Videæu gde æe me primiti. A ti?“
„Ja æu na Univerzitet u Vermontu. Nadam se. Ili tamo, ili Midlberi.“
Majkl me uhvati za ruku i skide muf, pa ga strpa u džep. Držeæi se za ruke, poèesmo da se šetamo oko jezera.
„Voleo bih da padne sneg“, reèe stisnuvši mi prste.
„I ja.“
„Skijaš?“
„Ne... samo volim sneg.“
„Ja volim da skijam.“
„Znam da skijam na vodi“, rekoh mu.
„To je nešto drugo.“
„Jesi li ti dobar... u skijanju, mislim?“
„Moglo bi se reæi. Verovatno bih mogao da te poduèavam.“
„Skijanju?“
„Aha.“
„To bi bilo lepo.“
Hodali smo sve do muzeja i pogledali šta ima unutra, a onda je Majkl pogledao na sat i rekao: „Trebalo bi da krenemo.“
„Veæ?“
„Prošlo je dva.“
Zubi
su mi cvokotali i znala sam da sam pocrvenela od vetra. Ali nije mi
smetalo. Moj otac kaže da tako dobro izgledam – vrlo zdravo.
Kada
smo se vratili do auta, poèela sam da trljam šake ne bih li ih
zagrejala, dok je Majkl palio auto. Isprva nije hteo da startuje. Kad
ga je naposletku upalio, nagazio je gas. „Bolje da ga najpre malo
zagrejem“, reèe.
„Dobro.“
Pogledao me je pravo u lice. „Mogu li da te poljubim, Ketrin?“
„Da li uvek prvo pitaš?“
„Ne... ali kad sam s tobom, ne znam šta da oèekujem.“
„Pokušaj...“ – odgovorila sam.
Skinuo je naoèare i stavio ih iznad volana.
Ja sam ovlažila usne. Majkl me je netremice gledao. „Unervozio si me“, rekla sam mu. „Nemoj tako da me gledaš.“
„Samo sam hteo da te pogledam svojim oèima, bez naoèara.“
„Pa, kako ti izgledam?“
„Sva si zamuæena.“
Oboje smo se nasmejali.
Napokon me je poljubio. Poljubac je bio lep, topao ali ne vlažan.


Pre
no što me je pustio da izaðem ispred Sibiline kuæe, Majkl me je,
zaustavivši auto, ponovo poljubio. „Neverovatno si ukusna“, kazao mi je.
To mi nijedan deèko nikada nije rekao.
Dok sam otvarala vrata, jedino èega sam mogla da se setim da mu odgovorim bilo je: „Vidimo se...“ – ali nije mi to bilo na umu.

_________________
You know you love me!

Pretend like you never get sad.And all you care about is making more money
But just to be clear,I know better

What can I say?He brings out the worst in me.And weirdly,I bring out the best in him
avatar
BWaldorf
Admin
Admin

Posts : 366
Join date : 2010-01-23
Age : 21
Location : Upper East Side
Job/hobbies : zamisljanje sebe u nekom filmu

View user profile http://www.kristenserbia.com

Back to top Go down

Re: Online citanje delova knjiga (postavljeno na forumu)

Post by BWaldorf on Wed Jan 27, 2010 1:48 pm

Devojka iz dvadesetih

Izlazeći iz spavaće sobe u crnoj haljini i s trepavicama na
brzinu namazanim maskarom, vidim kako mama gleda u moj
odavno dospeli račun za telefon na kaminu.
„Ne brini“, kažem brzo. „Srediću to.“
„Samo, ako ga ne platiš“, kaže mama, „isključiće ti telefon i
onda će im trebati sto godina da ti ga opet priključe, a signal za
mobilni je ovde tako loš. Šta ako iskrsne neki hitan slučaj? Šta
ćeš tad?“ Čelo joj je nabrano od brige. Izgleda kao da se sve to
može desiti svakog časa; kao da u susednoj sobi žena vrišti u
porođajnim bolovima, a na prozore nadire poplava, i kako sad
da pozovemo helikopter? Kako?
„Hm... Nisam razmišljala o tome, mama. Platiću račun.
Stvarno.“
Mama uvek previše brine. Napeto se smeška i uplašeno gleda
u daljinu i po tome znate da u glavi vrti neki apokaliptični sce-
nario. Tako je izgledala za vreme priredbe poslednjeg dana mog
školovanja, a kasnije mi je priznala da je odjednom primetila
kako iznad nas visi luster na trošnom lancu i postala opsednuta
razmišljanjem o tome šta će se dogoditi ako luster padne devoj-
čicama na glavu i razbije se u hiljadu komadića.
Sad namešta svoj crni kostim s naramenicama i nekom
čudnom metalnom dugmadi, koji ju je prosto progutao. Maglo-
vito ga se sećam od pre desetak godina kad je bila u fazi traže-
nja posla i kad sam morala da je naučim najosnovnije u vezi s
kompjuterima, kao što je upotreba miša. Na kraju je počela da
radi za jednu dečju dobrotvornu ustanovu u kojoj, hvala bogu,
ne zahtevaju formalno oblačenje.
Crnina ne pristaje nikome od nas. Tata nosi crno odelo u
kojem deluje bezlično. Zapravo, moj tata je vrlo zgodan na neki
prefnjen, neupadljiv način. Kosa mu je smeđa i tanka dok je
mamina svetla i tanka, kao moja. Oboje stvarno fno izgledaju
kad su opušteni i na sopstvenoj teritoriji – na primer, kada na
starom razdrndanom tatinom brodiću u Korvolu, u džempe-
rima, jedemo pite. Ili kad mama i tata sviraju u svom mesnom

amaterskom orkestru, gde su se i upoznali. Međutim, danas
niko nije opušten.
„Pa, jesi li spremna?“, pita mama gledajući u moja stopala u
čarapama. „Gde su ti cipele, dušo?“
Skljokam se na dvosed. „Moram li da idem?“
„Laro!“, kaže mama prekorno. „To ti je baba-tetka. Imala je
sto pet godina, znaš.“
Mama mi je oko sto pet puta rekla da mi je baba-tetka
imala sto pet godina. Prilično sam sigurna da je to sve što zna
o njoj.
„Pa šta? Nisam je poznavala. Niko od nas je nije poznavao.
To je baš glupo. Zašto svi moramo da se cimamo do Poters Bara
zbog neke starice koju nikad nismo ni upoznali?“ Sležem rame-
nima, osećajući se pre kao nadurena trogodišnjakinja nego kao
zrela dvadesetsedmogodišnjakinja koja ima sopstvenu frmu.
„Stric Bil i svi ostali idu“, kaže tata. „A ako mogu oni da se
potrude...“
„To je porodični skup!“, dodaje mama vedro.
Još više se skvrčim. Alergična sam na porodične skupove.
Ponekad mislim da bi bilo bolje da smo kao semenke maslačka
– bez porodice, bez prošlosti, i da tako plutamo po svetu, svako
za sebe.
„Neće dugo trajati“, kaže mama, ubeđujući me.
„Hoće.“ Zurim u tepih. „I svi će me zapitkivati o... koječemu.“
„Neće!“, odgovara mama brzo pogledom tražeći podršku od
tate. „Niko neće ni pominjati... koješta.“
Nastaje tišina. Bolna Tema visi u vazduhu. Kao da svi izbe-
gavamo da je pogledamo. Konačno tata prvi progovara.
„Pa! Kad smo kod... koječega.“ On okleva. „Jesi li, sve u
svemu... dobro?“
Vidim kako je mama načuljila uši iako se pretvara da četka
kosu.
„Ah, ma znaš“, kažem posle kraćeg ćutanja. „Dobro sam.
Hoću da kažem, ne možeš očekivati da se tek tako vratim u...“„Ne, naravno da ne!“ Tata se odmah povlači. Zatim pokuša-
va ponovo. „Ali si... dobro raspoložena?“
Potvrdno klimam glavom.
„Dobro!“, kaže mama s olakšanjem. „Znala sam da ćeš preći
preko... koječega.“
Moji roditelji više ne izgovaraju ime Džoš, jer sam na svaki
pomen njegovog imena počinjala da ridam. Neko vreme mama
ga je zvala „Onaj čije se ime ne sme izgovoriti“. Sad je samo
„koješta“.
„A nisi se... čula s njim?“ Tata gleda svuda sem u mene, a
mama se pravi da pretura po tašni.
Još jedan eufemizam. Zapravo hoće da pita: „Jesi li ga još
proganjala porukama?“
„Ne“, kažem crveneći. „Nisam, u redu?“
Tako je nepošteno od njega što to pominje. Zapravo, sve je
to strašno naduvano. Džošu sam poslala samo nekoliko poruka.
Najviše tri dnevno. Tek pokoju. A nisam ga proganjala. Samo
sam bila otvorena i iskrena, kakav inače i treba biti u ljubavi.
Mislim, ne možete tek tako isključiti svoja osećanja samo
zato što je to druga osoba učinila, zar ne? Ne možete tek tako
reći: „Ma da! Dakle, misliš da ne treba nikad više da se vidimo,
da nikad više ne vodimo ljubav i da nikad više ne razgovaramo
i ne komuniciramo na bilo koji način. Sjajna ideja, Džoše, kako
se ja toga nisam setila?“
I zato jednostavno izrazite svoja osećanja u poruci – zato što
želite da mu ih saopštite, na šta vaš bivši promeni broj telefona
i nazove vaše roditelje. Kakav pokvarenjak.
„Laro, znam da si bila povređena i da je ovo za tebe teško
vreme.“ Tata se nakašljava. „Ali prošlo je već skoro dva meseca.
Moraš da nastaviš da živiš, dušo. Da se viđaš s drugim momci-ma... Da izlaziš i da uživaš.“
O, bože, ne mogu da podnesem još jedno tatino predavanje
o tome kako će mnogi muškarci pasti pred noge lepotici poput
mene. Hoću da kažem, za početak, svi znaju da na svetu i nema
mnogo muškaraca. A bledunjava devojka od metar i šezdeset s
prćastim nosom nije neka lepotica.
Dobro, znam da nekad izgledam lepo. Imam srcoliko lice,
široko razmaknute zelene oči i pokoju pegicu na nosu. A uz to
imam i mala napućena usta, kakva niko u mojoj porodici nema.
Ali verujte mi, nisam manekenka.
„Pa jesi li to ti radio kad ste ti i mama raskinuli onomad u
Polsetu?* Izlazio s drugima?“, ne mogu da odolim da ne upitam,
mada time samo vrtim staru priču. Tata uzdahne i zgleda se s
mamom.
„Nije trebalo da joj pričamo o tome“, mrmlja ona trljajući
čelo. „Nije trebalo uopšte da pominjemo...“
„Jer da si to radio“, neumoljivo nastavljam, „nikad se ne biste
pomirili, zar ne? Tata nikad ne bi rekao da je on gudalo tvoje
violine i nikad se ne biste venčali.“
Priča o gudalu i violini postala je porodična legenda. Tu
priču sam čula milijardu puta. Tata je došao kod mame kući, sav
oznojen jer je vozio bicikl, a ona je plakala ali se pravila da ima
kijavicu, te su se pomirili a baba ih je poslužila čajem i vanilica-
ma. (Ne znam zašto su vanilice bitne, ali uvek se pominju.)
„Laro, dušo“, uzdiše mama. „To je bilo sasvim drugačije, bili
smo zajedno tri godine, bili smo vereni...“
„Znam!“, branim se. „Znam da je bilo sasvim drugačije.
Samo hoću da kažem da se ljudi ponekad mire. Dešava se.“
Nastaje tišina.
„Laro, oduvek si bila romantična...“, počinje tata.
„Nisam romantična!“, uzvikujem, kao da me tata vređa.
Zurim u tepih trljajući ga nožnim palcem, ali krajičkom oka
vidim kako mama i tata jedno drugom mahnito daju znak da
nešto kažu. Mama odmahuje glavom i pokazuje na tatu, kao da
mu govori: „Ti ćeš!“
„Kad raskineš s nekim“, progovara tata odjednom, „lako
je maštati i razmišljati kako bi život bio savršen kad biste se
pomirili. Ali...“
Sad će mi reći kako je život pokretno stepenište. Moram
brzo da ga prekinem.
„Tata, molim te slušaj.“ Nekako uspevam da se priberem.
„Sve si pogrešno shvatio. Ne želim da se pomirim s Džošom.“
Trudim se da zvučim kao da je to glupa ideja. „Nisam mu zato
slala poruke. Samo sam želela nekakav zaključak. Hoću da
kažem, raskinuo je sa mnom bez upozorenja, bez razgovora,
bez rasprave. Nisam dobila nikakav odgovor. To mi deluje kao...
nedovršen posao. Kao da čitaš roman Agate Kristi i nikad ne
saznaš ko je ubica!“
Eto. Sad će me razumeti.
„Pa“, kaže tata napokon, „razumem tvoju nervozu...“
„Samo sam to htela“, kažem što uverljivije mogu. „Da shva-
tim šta Džoš misli. Da popričamo. Da komuniciramo kao civi-
lizovana ljudska bića.“
I da se pomirim s njim, dodaje moj mozak odapinjući nemu,
istinitu strelicu. Jer znam da me Džoš još voli, čak i ako to niko
drugi ne zna.
Ali nema svrhe da to objašnjavam svojim roditeljima. Oni
to nikad ne bi shvatili. A kako bi i mogli? Nemaju pojma koliko
smo Džoš i ja bili savršen par; kako smo se savršeno uklapali.
Ne razumeju da je on samo doneo ishitrenu, paničnu, nezrelu
odluku, verovatno zasnovanu na nekom nepostojećem razlogu,
i kako sam sigurna da bih mogla sve da izgledim i da bismo opet
bili zajedno kad bih samo mogla da razgovaram s njim.
Ponekad osećam da sam daleko ispred svojih roditelja, kao
što se sigurno osećao Ajnštajn dok su mu prijatelji govorili:
„Svemir je ravan, Alberte, veruj nam na reč“, dok je on u sebi
potajno mislio: „Znam da je zakrivljen. Pokazaću vam jednog
dana.“
Mama i tata opet nemo daju znake jedno drugom. Moram
da ih spasem bede.
„U svakom slučaju, ne treba da brinete zbog mene“, dodajem
žurno. „Jer ja sam to već prevazišla. Dobro, možda nisam ba
potpuno“, ispravljam se, gledajući njihova sumnjičava lica, „al
sam prihvatila da Džoš ne želi da razgovara sa mnom. Shvatil
sam da nam jednostavno nije bilo suđeno. Naučila sam dost
o sebi i... dobro sam. Stvarno.“
Osmeh mi je nalepljen na lice. Kao da pevušim mantru nek
uvrnute sekte. Trebalo bi da nosim halju i udaram u def.
Hare hare... Prevazišla sam to... Dobro sam...
Tata i mama se zgledaju. Nemam pojma da li mi veruju, al
sam nas bar sve izvukla iz tog neprijatnog razgovora.
„Tako i treba“, kaže tata s olakšanjem. „Fino, Laro. Znao
sam da će tako biti. A imaš i posao s Natali na koji treba da s
usredsrediš i koji ti očigledno vrlo dobro ide...“
Osmeh mi postaje još sektaškiji.
„Svakako!“
Hare hare... Posao mi dobro ide... hare hare... uopšte nije u
raspadu...
„Baš mi je drago što si to prevazišla.“ Mama mi prilazi i ljub
me u glavu. „A sad treba da krenemo. Nađi neke crne cipele
brzo, brzo!“
S uzdahom negodovanja ustajem i vučem se u spavaću sobu
Danas je divna sunčana subota. A ja treba da je provedem n
groznom porodičnom skupu zbog jedne mrtve stopetogodi
šnjakinje. Ponekad je život stvarno buđav.
Dok se zaustavljamo na malom parkingu ispred Pogrebnog cen
tra u Poters Baru, primećujem malu grupu ljudi ispred jednog
bočnog ulaza. Zatim vidim blesak televizijske kamere i čupav
mikrofon kako skakuće iznad glava.
„Šta se dešava?“ Virim kroz prozor auta. „Je li to radi strica
Bila?“
„Verovatno.“ Tata klima glavom.
„Mislim da snimaju nekakav dokumentarac o njemu“, doda-
je mama. „Trudi je to pomenula. Zbog njegove knjige.“
Eto šta se dešava kad imate slavnog rođaka. Naviknete se
na televizijske kamere. I da vam ljudi, kad se predstavite, kažu:
„Lington? Da nemate neke veze s Lington kafom, ha-ha?“, i da
se zapanje kad im odgovorite: „Da.“
Moj stric Bil je onaj Bil Lington koji je osnovao Lington kafu
ni iz čega kad mu je bilo dvadeset šest i stvorio svetsko carstvo
kafća. Njegov lik odštampan je na svakoj šolji kafe, zbog čega
je poznatiji od Bitlsa i njima sličnih. Da ga vidite, odmah biste
ga prepoznali. A sad je u centru pažnje više nego ikad, jer je
njegova autobiografja Dva novčića, objavljena pre mesec dana,
odmah postala bestseler. U flmu će ga verovatno glumiti Pirs
Brosnan.
Naravno, pročitala sam je od korica do korica. Govori o tome
kako je za poslednjih dvadeset penija kupio kafu koja je imala
tako grozan ukus da je došao na ideju da otvori prodavnicu
kafe. Tako je najpre otvorio jednu prodavnicu pa zatim čitav
lanac, a sada ih ima po celom svetu. Zovu ga „Alhemičar“, i
prema jednom prošlogodišnjem članku čitav poslovni svet želi
da zna tajnu njegovog uspeha.
Zato je započeo seminare „Dva novčića“. Tajno sam otišla
na jedan pre nekoliko meseci. Tek u slučaju da bih tu mogla da
čujem koji savet o započinjanju novog posla. Zatekla sam dve
stotine ljudi koji su gladno upijali svaku reč, a na kraju smo svi
morali da dignemo dva novčića u vazduh i kažemo: „Ovo je moj
početak.“ Bilo je to skroz tupavo i izveštačeno, ali činilo mi se
da su svi oko mene zbilja nadahnuti. Lično, sve sam pažljivo
saslušala i još uvek ne znam kako mu je to pošlo za rukom.
Hoću da kažem, bilo mu je tek dvadeset šest godina kad je
zaradio svoj prvi milion. Dvadeset šest! Tek je započeo posao
i odmah je uspeo. A ja sam započela posao pre šest meseci i
odmah pošizela.
„Možda ćete ti i Natali jednog dana napisati knjigu o svom
uspehu!“, kaže mama, kao da mi čita misli.
„Globalna dominacija je nadohvat ruke“, dobacuje tata
usrdno.
„Gledajte, veverica!“ Naglo upirem prstom ka prozoru. Rodi-
telji me toliko podržavaju u poslu da jednostavno ne mogu da
im kažem istinu. Zato uvek menjam temu kad to pomenu.
Da budem sasvim precizna, mama me nije podržavala baš
od početka. Zapravo, kad sam objavila da napuštam svoj posao
u marketingu i ulažem svu svoju ušteđevinu u frmu za zapo-
šljavanje kadrova, moglo bi se reći da se – budući da se nikad
u životu nisam time bavila niti išta o tome znala – potpuno
raspametila.
Međutim, smirila se kad sam joj objasnila da ću se udružiti
sa svojom najboljom prijateljicom Natali. I da je Natali bila
vrhunski stručnjak za pronalaženje kadrova u jednoj frmi i
da će u početku voditi posao dok se ja budem bavila admini-
stracijom i marketingom i sama se obučavala. I da imamo već
nekoliko pripremljenih ugovora, te da ćemo vrlo brzo otplatiti
zajam.
Zvučalo je kao sjajan plan. I bio je sjajan plan. Do pre mesec
dana, kad je Natali otišla na godišnji odmor, zaljubila se u
jednog skitnicu na plaži u Goi i poslala mi poruku da ne zna
tačno kada će se vratiti, ali su svi podaci u kompjuteru, biće sve
u redu i tamo se sjajno surfuje, treba to da vidiš, ljubi te Natali
xxxxx.
Nikad više neću započinjati posao s Natali. Nikad.
„Je li ovo sad isključeno?“ Mama nesigurno gleda u svoj
mobilni telefon. „Ne smem dozvoliti da mi zazvoni za vreme
sahrane.“
„Da vidim.“ Tata parkira auto, gasi motor i uzima telefon.
„Treba da mu isključiš ton.“
„Ne!“, kaže mama uzbuđeno. „Treba sasvim da ga isključim!
Isključivanje tona bi moglo da zakaže!“
„Dobro onda.“ Tata pritiska dugme. „Skroz isključeno.“
Dodaje telefon mami, koja ga podozrivo gleda.
„Ali šta ako se nekako sam od sebe uključi u mojoj tašni?“
Oboje nas molećivo gleda. „To se desilo Meri na trci čamaca
u klubu, znate. Telefon joj se jednostavno probudio u tašni i
zazvonio, i to dok je bila u žiriju. Rekli su joj da ga je sigurno
gurnula, ili nekako pritisnula...“
Glas joj je visok i zvuči zadihano. Sad bi moja sestra Tonja
izgubila strpljenje i brecnula se: „Ne budi glupa, mama, naravno
da se telefon neće sam od sebe uključiti!“
„Mama.“ Nežno ga uzimam od nje. „Kako bi bilo da ga
ostavimo u autu?“
„Da.“ Malčice se opušta. „Da, to je dobra ideja. Staviću ga u
pretinac za rukavice.“
Gledam u tatu, koji mi se blago smeši. Jadna mama. Šta joj
se sve mota po glavi. Stvarno treba da se sredi.
Dok prilazimo pogrebnom centru, čujem zvonki glas strica Bila
i naravno, dok se probijamo kroz malu gomilu vidimo da je tu,
u kožnoj jakni, preplanuo i s kovržavom kosom. Svi znaju da
je čika-Bil opsednut svojom kosom. Gusta je i kuštrava i crna
kao gar, i čim neke novine nagoveste da je možda farba, preti
da će ih tužiti.
„Porodica je najvažnija“, govori on reporteru u farmerkama.
„Porodica je stena na kojoj svi stojimo. Ako treba da otkažem sve
poslove zbog sahrane, onda tako mora da bude.“ Primećujem
opšte divljenje. Jedna devojka s Lingtonovom kartonskom šolji-
com u ruci opčinjeno šapuće prijateljici: „To je stvarno on!“
„Ako bismo mogli sad da prekinemo...“ Jedan od čika-Bilo-
vih pomoćnika prilazi kamermanu. „Bil mora da uđe u kapelu.
Hvala, momci. Samo nekoliko autograma...“, dodaje on, obra-
ćajući se okupljenim ljudima.
Strpljivo čekamo sa strane dok se čika-Bil šarpi markerom
svima potpisuje na šoljicama za kafu i programima sahrane,
dok ga kamera snima. Zatim konačno odlaze i čika-Bil nam
prilazi.
„Zdravo, Majkle. Drago mi je što te vidim.“ Rukuje se s tatom
i odmah se okreće svom pomoćniku: „Jesi li pozvao Stiva?“
„Evo.“ Pomoćnik spremno pruža čika-Bilu telefon.
„Ćao, Bile!“ Tata je uvek savršeno pristojan prema čika-Bilu.
„Dugo se nismo videli. Kako si? Čestitke za knjigu.“
„Hvala za primerak s posvetom!“, dodaje mama vedro.
Bil nam svima kratko klimne glavom, a zatim kaže u telefon:
„Stive, dobio sam tvoj mejl.“ Mama i tata se zgledaju. Ovo je oči-
gledno kraj priče povodom značajnog porodičnog okupljanja.
„Hajde da vidimo šta ćemo dalje“, mrmlja mama tati. „Laro,
ideš li?“
„Zapravo, ostaću malo ovde“, kažem brzo. „Vidimo se
unutra!“
Čekam da se moji roditelji izgube, a zatim se polako pri-
bližavam čika-Bilu. Odjednom sam smislila pakleni plan. Na
svom seminaru čika-Bil je rekao kako je ključ uspeha svakog
preduzimača u tome da ugrabi svaku priliku. Pa i ja sam pre-
duzimač, zar ne? A ovo je prilika, je li tako?
Čekam dok mi se ne učini da je završio razgovor, a onda
nesigurno kažem:
„Ćao, čika-Bile. Mogu li malo da popričam s tobom?“
„Čekaj.“ On diže ruku i prinosi blekberi uhu. „Ćao, Paolo.
Šta ima?“
Skreće pogled ka meni i maše rukom, što shvatam kao znak
da progovorim.
„Jesi li znao da se sada bavim kadrovskim angažovanjem?“,
nervozno se smeškam. „Uortačila sam se s prijateljicom. Firma

_________________
You know you love me!

Pretend like you never get sad.And all you care about is making more money
But just to be clear,I know better

What can I say?He brings out the worst in me.And weirdly,I bring out the best in him
avatar
BWaldorf
Admin
Admin

Posts : 366
Join date : 2010-01-23
Age : 21
Location : Upper East Side
Job/hobbies : zamisljanje sebe u nekom filmu

View user profile http://www.kristenserbia.com

Back to top Go down

Re: Online citanje delova knjiga (postavljeno na forumu)

Post by BWaldorf on Wed Jan 27, 2010 1:48 pm

nam se zove LN – zapošljavanje stručnih kadrova. Mogu li
časkom da ti objasnim čime se bavimo?“
Čika-Bil se na trenutak zamišljeno mršti, a onda kaže:
„Čekaj, Paolo.“
O, čoveče! Prekinuo je telefonski razgovor! Zbog mene!
„Specijalizovali smo se za pronalaženje visokokvalifkova-
nih, motivisanih pojedinaca za visoke rukovodeće položaje“,
govorim, trudeći se da zvučim ubedljivo. „Pitam se bi li možda
mogao da popričaš s nekim iz svog personalnog odeljenja, da
im objasniš šta radimo, da možda pokušamo da ostvarimo
nekakvu saradnju...“
„Laro.“ Čika-Bil diže ruku da me zaustavi. „Šta bi rekla da
te povežem s mojom šefcom personalnog i da joj kažem: ’Ovo
je moja bratanica, pružite joj priliku?’“
Osećam eksploziju oduševljenja. Želim da zapevam „hale-
luja“. Moj rizik se isplatio!
„Bila bih ti strašno zahvalna, čika-Bile!“, uspevam da izgo-
vorim, trudeći se da ostanem pribrana. „Radila bih najbolje
što mogu, dvadeset i četiri sata dnevno i sedam dana nedeljno,
bila bih ti tako...“
„Ne“, prekida me on. „Ne bi. Ne bi poštovala sebe.“
„M-molim?“ Zbunjeno zaćutim.
„Kažem: ne.“ Upućuje mi blistavobeli osmeh. „Činim ti uslu-
gu, Laro. Ako uspeš sopstvenim snagama, osećaćeš se mnogo
bolje. Osećaćeš da si to zaslužila.“
„Tako.“ Gutam knedlu dok mi lice gori od poniženja.
„Mislim, želim to da zaslužim. Želim naporno da radim. Samo
sam mislila da možda...“
„Ako sam ja mogao da uspem s dva novčića, Laro, možeš
i ti.“ Gleda me pravo u oči. „Veruj u sebe. Veruj u svoj san.
Evo.“
O, ne. Molim te, bože, ne. Gurnuo je ruku u džep i sad mi pruža dva novčića od po deset centi.
„Ovo su tvoja dva novčića.“ Gleda me ozbiljno i usrdno, isto
kao na televizijskim reklamama. „Laro, zažmuri. Oseti to. Veruj
u to. Kaži: ’Ovo je moj početak.’“
„Ovo je moj početak“, mrmljam, sva skvrčena. „Hvala.“
Čika-Bil klima glavom, a zatim se vraća telefonu. „Paulo.
Izvini.“
Udaljavam se zajapurena od stida. Toliko što se tiče gra-
bljenja prilike. Toliko što se tiče mojih veza. Želim samo da
pregrmim ovu glupu sahranu i odem kući.
Obilazim zgradu i kroz staklena vrata pogrebnog centra
ulazim u zagušljivo predvorje s foteljama i slikama golubica.
Nema nikoga, čak ni za recepcijom.
Odjednom s druge strane vrata od svetlog drveta čujem hor
kako peva. Sranje. Počelo je. Propustiću sahranu. Žurno otva-
ram vrata – i naravno, ugledam niz klupa punih ljudi. Gužva je
tolika da se jedva guram kroz gomilu, svi se sklanjaju u stranu,
a ja pronalazim sebi mesto što neupadljivije mogu.
Dok se osvrćem tražeći pogledom mamu i tatu, zaprepašće-
na sam što ovde vidim toliko ljudi. I cveća. Niz celu prostoriju
nanizani su predivni aranžmani u svim nijansama bele i sve-
tložute. Jedna žena stoji napred i peva Pie Jesu, ali ispred mene
je toliko ljudi da ništa ne vidim. Pored mene neki šmrču, a
jedna devojka gorko plače. Osećam blagu grižu savesti. Toliko
je ljudi došlo da isprati moju baba-tetku, a ja je čak nisam ni
poznavala.
Nisam čak poslala ni cveće, shvatam postiđeno. Je li trebalo
da napišem neku karticu, ili tako nešto? Bože, nadam se da su
mama i tata to sredili.
Muzika je tako divna i atmosfera tako dirljiva da odjednom
osećam suze u očima. Pored mene, jedna stara dama s crnim
somotskim šeširom to primećuje i saosećajno cokne jezikom.
„Imaš li maramicu, dušo?“, šapuće mi.
„Ne“, priznajem i ona odmah otvara svoju veliku, staromo-
dnu, lakovanu tašnu. Osećam miris kamfora i unutra vidim
nekoliko pari naočara, kutiju peperminta, paketić ukosnica,
kutiju s natpisom „Končići“ i pola pakovanja integralnih
biskvita.
„Treba uvek da nosiš maramicu na sahranu.“ Nudi mi pake-
tić papirnih maramica.
„Hvala“, kažem gutajući knedlu i uzimam maramicu. „Baš
ste ljubazni. Ja sam unuka-nećaka, inače.“
Ona saosećajno klima glavom. „Sigurno ti je mnogo teško.
Kako porodica to podnosi?“
„Hm... pa...“ Slažem maramicu, ne znam šta da odgovorim.
Ne mogu baš da kažem: „Nikog nije mnogo briga, zapravo,
čika-Bil još priča mobilnim napolju.“ „Moramo uzajamno da
se pomažemo“, izgovaram konačno.
„Tako je.“ Stara dama ozbiljno klima glavom kao da sam
izgovorila neku duboku mudrost, a ne uobičajeni tekst s Hol-
mark kartice. „Moramo uzajamno da se pomažemo.“ Tapše me
po ruci. „Možemo da popričamo kad god hoćeš, dušo. Drago
mi je što sam upoznala Bertovu rođaku.“
„Hvala...“, kažem ne razmišljajući, a onda naglo zastanem.
Bert?
Sigurna sam da se moja baba-tetka nije zvala Bert. Zapravo,
znam da nije. Zvala se Sejdi.
„Baš ličiš na njega, znaš.“ Žena mi zagleda lice.
Sranje. Na pogrešnoj sam sahrani.
„Isto čelo. A imaš i njegov nos. Jesu li ti to već rekli, dušo?“
„Hm... tu i tamo!“, kažem izbezumljeno. „Zapravo, moram
da... hm... Mnogo vam hvala za maramicu...“ Žurno krećem
ka vratima.
„To je Bertova unuka-nećaka.“ Čujem glas stare dame. „Baš
je ojađena, sirotica.“
Jurišam na vrata od svetlog drveta i ponovo se zatičem
u predvorju, umalo se stropoštavši na mamu i tatu. Stoje sa
ženom guste sede kose u tamnom kostimu i sa svežnjem papira
u rukama.
„Laro! Gde si bila?“ Mama zbunjeno gleda u vrata. „Šta si
tamo radila?“
„Zar ste bili na sahrani gospodina Koksa?“ Sedokosa žena
izgleda zbunjeno.
„Izgubila sam se!“, branim se. „Nisam znala kuda treba da
idem! Trebalo bi da stavljate natpise na vrata!“
Žena nemo diže ruku i pokazuje mi iznad vrata tablu s pla-
stičnim slovima: „Bertram Koks – 1.30 po podne.“ Prokletstvo.
Zašto to nisam primetila?
„Pa, kako god bilo.“ Trudim se da povratim dostojanstvo.
„Hajdemo. Treba da zauzmemo mesta.“

_________________
You know you love me!

Pretend like you never get sad.And all you care about is making more money
But just to be clear,I know better

What can I say?He brings out the worst in me.And weirdly,I bring out the best in him
avatar
BWaldorf
Admin
Admin

Posts : 366
Join date : 2010-01-23
Age : 21
Location : Upper East Side
Job/hobbies : zamisljanje sebe u nekom filmu

View user profile http://www.kristenserbia.com

Back to top Go down

Re: Online citanje delova knjiga (postavljeno na forumu)

Post by Sponsored content


Sponsored content


Back to top Go down

Back to top

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum